Аграрни буџет скоро 80 милијарди динара - колико новца ће ићи за субвенције

Са колико пара ће држава помагати производњу малине, пшенице, меса и других пољопривредних производа, знаће се на пролеће. Највећим делом, зависиће од Националног програма пољопривреде до 2024. године. Иако је требало да буде у новембру, агроаналитичари у државној администрацији узели су још мало времена да направе калкулацију, за коју извозну карту се одлучити, али и која храна највише недостаје домаћем тржишту.

"Онда је логично да ћемо се опредељавати за сточарске производе јер смо дефицитарни у превасходно јунећем, свињским. Ево видите да последњих месеци имамо проблеме и са снабдевањем тржишта млеком и млечним производима. Требало би се усмерити на систем крава - теле због природних ресурса, односно у овом случају великих површина под пашњацима, ми можемо да будемо конкурентни", сматра проф. др Зоран Рајић с Пољопривредног факултета у Земуну.

Виши износ субвенција очекује се и за воће. Малина, боровница и јабука су наш највећи извозни адут. Ипак, није све у новцу, пољопривредници кажу да су им подједнако важне обуке. Да знају како и када се конкурише, поготово када је реч о субвенцијама из европских фондова.

"Код директних плаћања најчешће се ради о томе да није адекватно ажурирана сетвена структура. Што се тиче ИПАРД програма потенцијални проблем јесте да пољопривредници немају почетни капитал како би финансирали целу инвестицију. Такође може се десити да немају довољно стоке или земљишта онако како се предвиђа", објашњава Милош Стојановић из Пољопривредних новости.

Која производња ће добити највише субвенција 

У субвенције ће се усмерити 90 одсто пољопривредног буџета. Готово половина ићи ће на директна давања за млеко, биљну и сточарску производњу и регрес.

За рурални развој биће издвојено осам милијарди динара, а за подршку ИПАРД-у 6,3 милијарде динара.

Новац је до сада ишао преко Управе за аграрна плаћања, институције на чији рад државни ревизор годинама има замерке.

"Радимо на увођењу е-аграра и ја се стварно и искрено надам и верујем у то. И много сам срећна због тог пројекта, јер мислим да ће он много унапредити рад наше администарције и да нећемо више бити кочница, него ћемо бити неко ко ће нашим пољо произвођачима у години када аплицирају за субвенције, и извршити и исплатити те субвенције", очекује министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Стручњаци сматрају да треба прекинути праксу исплате средстава свима који конкуришу. Кажу да се треба држати закона, да се новац даје до опередељеног износа - најбоље рангираним произвођачима.

За пројекат тржишне пољопривреде који се ради са Светском банком држава је издвојила 2, 2 милијарде динара.