Да ли ће и колико радника из Србије затражити немачке "карте шанси"

- Сигурно да ће то подстаћи један део радника да оду у Немачку, као што је то било уназад неколико година од тог првог акта који су они донели, који се односи за земље Западног Балкана.

Они су, рецимо за време короне донели Уредбу о висококвалификованим радницима, за њихово привлачење, па чак и у тој години, која је у сваком смислу била ванредна, они су имали прилив радне снаге, који је њих саме изненадио.

Тако да можете тек да замислите како би у нормалним околностима то изгледало. Немачко тржиште рада напросто усисава радну снагу. Њима сваке године фали три милиона радника и ово ће свакако да подстакне одређен број одлазака из Србије, оцењује Јелена Жарковић.

Немачки систем се радује што стижу радници, а шта кажу наши послодавци?

- Никако за наше послодавце није разлог за радовање. Ми и сада имамо велики проблем за квалификовану радну снагу. Немци се не интересују толико за опште запошљавање оних неквалификованих, полуквалификованих.

Они овим законом траже издвајање да то буду квалификовани радници који ће да имају цертификате или ће доказати да знају посао за који конкуришу.

Међутим, сам начин који је Немачка уредила каже да више не мора немачки послодавац да посебно докаже да нема радне снаге довољно, већ ће бити довољно да неко ко конкурише да се запосли у Немачкој има доказ да је квалификован, довољно познаје немачки језик, моћи ће врло брзо - у року од две до три недеље да конкурише и да добије одговор, објашњава Небојша Атанацковић.

Процене су да годишње око 30.000 људи одлази у Немачку због посла, неки се врате, неки остану па су процене да се у ту земљу у протекле две деценије одселило више од 200.000 наших грађана. Колико послодавци то осећају?

- Процене су да уколико се значајно не увећа прилив становништва да ће већ 2035. године бити на тржишту рада чак седам милиона људи мање него сада. Због тога немачка влада допринесе да се годишње око 400.000 људи досели у Немачку.

А квалификације које су тражене су буквално све - од лекара, медицинских радника, неговатеља до ИТ инжењера, машинских, грађевинских преко занатлија, возача до угоститељских радника. Нема те бранше која у овом тренутку није потребна немачкој привреди, истиче Ненад Радичевић дописник РТС-а из Немачке.

Ова занимања су дефицитарна и у Србији, посебно возачи. Какви су механизми сада пред послодавцима?

- Ми, познато је већ две деценије, можда и дуже, немамо довољно школа које ће правити квалификоване раднике различитих струка. Додуше добри смо у ИТ сектору, међутим оно што недостаје, то су занимања средње стручне спреме, пре свега квалификовани рандици.

Очигледно је да ће овај потез немачке Владе и потреба немачке привреде да запошљава толико кваликофикованих људи убрзаће померање радне снаге од Блиског Истока ка нама, сматра Атанацковић.

Могу ли наши послодавци да трче ту трку?

- У сваком случају већ се сада осећа да би послодавци запослили и задржали квалификоване раднике морају да повећају плате, да побољшају услове рада.

Све то заједно српску привреду доводи у ситуацију да је мање конкурентна што се тиче цена, јер она ће морати да онда неупоредиво више плати и да цена производа те наше привреде буде већа, али ми тешко да можемо да конкуришемо Немачкој, која има много развијенију привреду и може да плати више, оцењује Атанацковић.

Немачка је годинама обећана земља за медицинаре са ових простора. Румунија је нпр. тај проблем, између осталог, решила повећањем плата. Да ли би то и у нашем случају било довољно?

- Питање зарада није једино важно, посебно за здравствене раднике. Није само Румунија имала тај проблем, већ и Мађарска, Пољска, Чешка - све су се сусреле са тим проблемом, посебно при уласку у ЕУ. Али истраживања су показала да је плата само један фактор.

Важни су и услови рада, али и њихов статус. Лекарима је важно какав имају статус, истиче Жарковићева.

Често можемо да прочитамо да Србији недостају радници, да неки огласи месецима остану упражњени и то у различитим областима - од пољопривреде, угоститељства до ИТ-а. Колико недостатак радника може да успори привредни раст?

-За привредни раст потребна су вам три састојка - раднике, капитал и технологију. Да бисмо направили оно што ми зовемо економски колач да би он стално могао да се увећава. Тај хронични недостатак радне снаге постоји у свим европским државама, јер смо ми сви старе нације.

Тај контингент радне снаге између 15 и 64 године. Све мање вам улази младе радне снаге, све више вам излази старих. Ви то морате да попуњавате или емиграцијом, али други начин јесте да ви продуктивније користите радну снагу. Односно да га мотивишете да тај радник произведе што је могуће више. Та радна снага мора да буде и образована и здрава. И све то је повезано, закључује Жарковићева.

Ми имамо често истраживања која показују да седам или осам од десет анкетираних жели да се исели, а најчешћи разлози су боља плата, животни стандард. На чему мора убрзано да се ради да би се преокренула таква статистика?

- То је један процес који кад год да почне, он је закаснио. Са тим процесом смо требали много раније. Мислим да младим људима треба пружити добру перспективу живота. Послодавци су већ суочени са тим да када нечега нема, онда се плаћа више и праве услове да се тај недостатак надокнади. Мислим да су сада бољи услови него претходних година.