Међугодишња инфлација у октобру износила 15 одсто, значајнији пад тек од средине 2023.

Убрзање међугодишње инфлације у октобру, која је износила 15 одсто, у највећој мери је вођено вишим растом цена хране и заједно с ценама енергената и даље доприносе кретању укупне инфлације са скоро 70 одсто, објавила је Народна банка Србије (НБС). Знатнији пад инфлације очекује се у другој половини 2023.

Инфлација је у октобру, према подацима Републичког завода за статистику, на месечном нивоу износила 1,9 одсто.

Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу више да утичу, и даље је знатно нижа од укупне инфлације и у октобру је износила 9,5 одсто, наводе из централне банке.

Месечни раст цена хране у октобру износио је 3,5 одсто и био је вођен сезонски неуобичајеним растом цена поврћа, као и растом цена млека и млечних прерађевина, чије су цене у просеку повећане за 11,3 одсто.

Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у октобру биле су више за 23,1 одсто, док су цене непрерађене хране забележиле сличну стопу раста (22,7 одсто).

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић рекао је да су цене хране у целини међугодишње повећане за 23 одсто, а да је дуготрајно млеко поскупело за 42,8 одсто на међугодишњем нивоу.

"Фактори који су утицали на поскупљење су раст трошкова примарне пољопривредне производње, због огромног раста цена ђубрива, пшенице, кукруза и друге хране за стоку, затим висок раст трошкова производње предрађивача, јер је јако поскупела папирна и пластична амбалажа, и потом тражња, која је и у оваквим околностима порасла, расте и даље", рекао је Трајковић током представљања Новембарског извештаја о инфлацији НБС.

Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше и на домаћем тржишту, и у већем делу Европе.

Колико су порасле цене енергената

Цене енергената су на месечном нивоу у октобру повећане за 0,7 одсто, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 0,6 одсто и наставак раста цена чврстих горива (2,4 одсто), али знатно споријом динамиком него у претходним месецима.

Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и високе увозне инфлације, у октобру је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета).

Ипак, базна инфлација наставља да се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.

Када се очекује пад

Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције, очекују у НБС.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.

Детаљнија анализа фактора који су утицали на кретање инфлације и најновије пројекције Народне банке Србије за наредни период биће објављене у новембарском Извештају о инфлацији.

НБС пооштрава услове на домаћем тржишту

Гувернерка Јоргованка Табаковић рекла је да се очекивало да ће у септембру ове године инфлација бити највиша, али да је знатан раст цена енергената у свету, уз ефекте суше у Европи подигао инфлацију на 15 одсто.

Она је нагласила да је увезена инфлација утицала двотрећински на домаћу инфлацију.

Табаковићева је додала да су неповољни међународни услови и криза утицали на пројекцију раста БДП-а Србије који је до краја године процењен на два до три процента, док се наредне године очекује око 3,5 одсто раста БДП-а а тек од 2024. повратак на око четири процента.

"Наставићемо да пооштравамо услове на домаћем монетарном тржишту, али мањим темпом, због тога што је инфлација била погурана споља", рекла је гувернерка.

Додала је да је референтна каматна стопа повећана на 4,5 одсто и да даљим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања, чиме би требало осигурати да се заустави даљи раст инфлације.

Она је додала да је НБС наставила да повећава девизне резерве и да оне тренутно износе 16,9 милијарди евра.

"Стање није нимало сјајно али никад толико мрачно да људи удруженим снагама не могу да превазиђу те проблеме", закључила је Табаковићева.