Са уличних тезги на интернет, процветао виртуелни шверц

Шверцована роба наноси штету националној економији. У то верује чак 80 одсто испитаника, показује истраживање лондонског "Економиста" које је ове недеље представљено на Самиту о нелегалној трговини у Варшави. Међутим, само 30 одсто испитаника верује да шверцована роба наноси штету и њиховом домаћинству. То истраживање је показало да нелегално трговање робом повећава корупцију и ситни криминал за трећину. А корупција даље утиче на повећање неједнакости и сиромаштва и наноси штету свакоме од нас.

Некада се шверцовало на улици. Данас се нелегална трговина углавном преселила на интернет. После пандемије 2020. процветао је виртуелни шверц. Како показује истраживање лондонског Економиста, чак 60 одсто нелегалне робе пазари се на интернету, а свега 35 одсто на улици.

"Оно што можемо да кажемо је да је пандемија са значајним преласком на интернет свих потрошача, у Србији је преко 300 одсто повећање у електронској трговини и то је сигурно допринело повећању нелегалне трговине", каже Амалија Павић из Америчке привредне коморе.

На самиту о нелегалној трговини који је ове недеље одржан у Варшави, Србија је истакнута као позитиван пример у борби против виртуелног шверца.

Пре пандемије 2019. године због нелегалног виртуелног трговања била су покренута само три кривична поступка. Ове године их је 59. У Србији се до скоро нелегално трговало и дуваном.

"До сада је у Србији нелегално тржиште дувана смањено за чак 90 одсто. Што значи да је производња дувана у Србији постала легалан бизнис", поручио је Александар Кривошејев, директор за корпораривне послове ЈТИО.

За државни буџет у последњих пет година то је значило веће приходе. Или конкретно, плус од 453 милиона евра.

"Тржишна инспекција има надлежност да надгледа све врсте нелегалне трговине одређене врсте робе. Они то раде преко компјутерских софтвера где могу да на основу кључних речи дођу до сумњивих огласа и почну истрагу", објашњава Павићева.

Годишње се на свету укупно нелегално обрне 4.000 милијарди долара. То чини чак три одсто укупног светског БДП-а. Међутим, како је кренуо рат у Украјини, скаче и нелегална трговина у земљама Европске уније.

"Рат је утицао на илегалну треговину. Сива економија и организовани криминал не спавају током рата, већ користе ситуацију у централној и источној Европи како би повећали своје приходе", наводи Питр Арак из Пољског економског института.

И после осам пакета санкција руска роба стиже у ЕУ легално и нелегално.

Европска унија на пример повећала је увоз из Русије и Турске. А руски извоз у ове две земље је процветао – са Индијом чак 400 одсто, са Турском више од 200 одсто.