Јаја скупа, али се продају, за ЕУ тигањ им ипак треба виза

На смедеревској Зеленој пијаци цене јаја се крећу од 13 до преко 20 динара по комаду. Скупља су она из слободног узгоја, а продавци јаја са мањих фарми кажу да је потражња и даље велика, без обзира на цене.

"Цена је скочила, она мора да скочи, јер и цена хране скаче, у складу с тим морају и јаја. Народ се буни, али шта вреди, како је – тако је", каже Рада Дрекаловић из Смедерева.

Јаја морају да се једу, па морају и да се продају, сматра Бранка Батиница.

"Не смета, мислим, смета у почетку када се промене цене, после се људи навикну. Све је поскупело", додаје Батиница.

Поскупљење енергената и хране за живину неки су од изазова са којима се суочавају и средња предузећа за производњу јаја. Породица Николић из Селевца живинарством се бави скоро три деценије. На њиховој фарми дневно се произведе око 140.000 јаја која углавном иду на домаће тржиште.

"Поново је тражња за јајима и поново ће се цена померати. То је чиста економија, закон понуде и тражње, од тога зависи. Логично је да не може јаје да буде испод 10 динара, ако ви производите за 12, причамо о конвенционалној производњи, и то је питање колико ћете издржати", рекао је Александар Николић са фарме кока из Селевца.

Због неусклађивања прописа са Европском унијом, без обзира на квалитет и могућности, јаја из Србије не извозе се у довољној мери, кажу произвођачи.

"Ми здравом трком можемо да их добијемо, али ако имамо баријеру да они све своје вишкове могу да гурну код нас, а ми никада ништа њима, онда нормално да ће нас годинама уништавати. Ако се потруди држава да нам отвори границе, као што смо ове године отворили Албанију и вишак робе пласирали на то тржиште, када би се отворила и Европска унија, ја сам сигуран да би живинарство у Србији било драстично веће", истиче Николић

Србија годишње на фармама произведе око 1,7 милијарди јаја, што превазилази потребе домаћег тржишта.