Како да српска препеченица освоји и светска тржишта

Професор пољопривредног факултета у Београду Нинонслав Никичевић објавио је бројне научне радове о жестоким алкохолним пићима. Тврди да су шкотски малт виски, француски коњак и шљивова препеченица три најсавршенија јака пића. Иако се доста побољшао квалитет шљивовице, потребно је поштовати све стандарде.

Никчевић напомиње да се мора испоштовати законска регулатива на свим нивоима, не смемо користити алтернативна средства за старење, сазревање као што су чипсеви, ванилин, додатак ванилина, екстрат храстовине, синтетичке ароме, шећер.

"На Западу, у Европској унији су, ако могу тако да се изразим мало дисциплинованији и више поштују законску регулативу својих земаља. И ми морамо поштовати законску регулативу Србије. Увек кажем да ништа нисмо мање квалитетни од њих. Напротив", додаје Никчевић.

Произвођач ракије из Бајине Баште Владе Илић се придржава свих стандарда и савета стручњака. Некада су бурад ракије била финансијска сигурност једног домаћинства, а данас би то могле бити домаће дестилерије.

Према његовим речима, широм света препознају квалитет наше ракије која се све више тражи у иностранству. "То ми је посебно драго као произвођачу, који добар део своје производње базира на извозу". То види као подстрек да се извоз ракије омасови у целој Србији, што ће донети веће приходе произвођачима и самим тим и веће девизне резерве за државу.

Одличан род и још бољи квалитет шљиве

И док је у овој години свет уздрман, за произвођаче ракије ће имати посебан значај.

Др Бранко Поповић са Институт за воћарство у Чачку истиче да је поред обилног рода шљиве и њен квалитет изузетан.

"То се неће видети по некој великој количини ракије, која ће се добити од те шљиве, него због тога што је шљива ове године имала изузетну арому, који може да да ракије изузетног ароматског квалитета", указује Поповић.

За уживање у квалитету, као и у јелу, препоручује се умереност. А уз модернизацију, треба се придржавати и традиције и мудрости предака да је у тешким временима најстабилнија валута лежала у бурадима, а тај сеф су само по потреби отварали.