РГЗ: Најскупљи квадрат продат за 10.400 евра у Београду на води, на кредит 10 одсто непокретности

Укупан број купопродајних уговора на тржишту непокретности био је 34.503, што је за 0,9 одсто мање него у трећем кварталу 2021. године. Посматрано по градовима, највећи број купопродајних уговора забележен је у Београду - 8.013 уговора, саопштено је из Републичког геодетског завода.

Додаје се да је, када је реч о подручјима основних судова у Србији, највећи број купопродајних уговора у трећем кварталу 2022. године закључен на подручју Основног суда у Новом Саду и броји 3.367 купопродајних уговора са обимом новчаних средстава од око 236 милиона евра.

Највећи обим новчаних средстава уложених у непокретности је на територији Првог основног суда у Београду и износи 422 милиона евра са 2.894 купопродајна уговора.

Највећи број купопродајних уговора у трећем кварталу 2022. године закључено је у Канцеларији Јавни бележник Србислав Цвејић и броји 491 купопродајни уговор.

Највећи обим новчаних средстава уложен је у непокретности кроз уговоре које је закључила Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић и износи 71 милион евра.

Које врсте непокретности су се највише куповале

У трећем кварталу 2022. године највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 935,2 милиона евра, од чега је у граду Београду за станове издвојено 579,6 милиона евра. Учешће станова у укупној количини новца на тржишту у трећем кварталу 2022. године износио је 57 одсто, што је за један одсто више него у истом периоду 2021. године.

За стамбене објекте (куће, викендице и стамбене зграде) издвојено је 171,1 милион евра (11 одсто од укупне количине новца на тржишту непокретности), за грађевинско земљиште 122 милиона евра (седам одсто од укупне количине новца), за пословне просторе 66,8 милиона евра (четири одсто од укупне количине новца), за пољопривредно земљиште 52,5 милиона евра (три одсто од укупне количине новца) и др.

Десет одсто непокретности плаћено из кредита

На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу 2022. године 10 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за четири одсто мање него у истом периоду претходне године.

Из кредита се најчешће плаћају станови. У трећем кварталу 2022. године 25 одсто станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима, што је за осам одсто мање него у трећем кварталу 2021. године.

Највише новца издвојено за стан на Врачару – више од 1,2 милиона евра

Из Републичког геодетског завода су навели да је најскупљи квадрат стана у Србији у првом полугодишту 2022. године прометован на локацији Београд на води, на општини Савски венац и коштао је 10.400 евра по метру квадратном, површине је 97 квадратних метара и реч је о стану у новоградњи.

Највише новца у трећем кварталу 2022. године издвојено је за стан у новоградњи у износу од 1.280.350 евра, који се налази на Врачару и има укупну површину од 301 квадратног метра.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 5.100.000 евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари град за 10.110 евра, површине 179 квадратних метара, што је уједно представља и највишу уговорну цену пословног простора у износу од 1.810.000 евра.

Најскупље гаражно место прометовано је на Савском венцу по цени од 45.000 евра.

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на општини Шабац по цени од 25 евра по квадратном метру за парцелу површине 56 ари. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у трећем кварталу 2022. године прометовано је у Каћу по цени од 1.531.947 евра за 125,56 хектара.