Светска банка: Србија да подржи најрањивије групе грађана

Привреда Србије до сада се углавном успешно носила са ефектима рата у Украјини, растућим ценама енергената на светском тржишту и успоравањем глобалне економије, али убрзање инфлације, вођено пре свега вишим ценама хране, као и погоршање биланса текућег рачуна, одражавају се на економске изгледе земље и материјални положај најрањивијих група, наведено је у данас објављеном најновијем Редовном економском извештају за Западни Балкан.

Привредни раст Србије у првој половини године био је 4,1 одсто и био је вођен, пре свега, приватном потрошњом, подстакнутом значајним повећањем плата и кредита одобрених домаћинствима.

Без обзира на опадање нето извоза, пројекција економског раста за 2022. годину остаје непромењена на 3,2 одсто, наводи Светска банка у извештају.

"Мада наше пројекције раста за ову годину и на средњи рок остају суштински непромењене, негативни ризици би могли да утичу на остварење ових пројекција", рекао је директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара.

Скуп увоз енергената довео је до значајног погоршања дефицита текућих плаћања, који би могао да достигне чак 10 одсто БДП-а у 2022, док инфлација остаје "тврдоглаво" висока, рекао је Понтара.

Макроекономске изгледе може угрозити више ризика који би могли да се материјализују током 2022. и 2023. године, укључујући даљи скок цена хране и енергената, упозорава СБ.

Темпо раста успорава широм Западног Балкана, при чему висока инфлација нарушава куповну моћ и поверење привреде, док је раст запослености мање динамичан услед растуће неизвесности.

"Државе Западног Балкана предузимају неопходне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цену: јавни расходи су се значајно увећали", рекла је директорка Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.

Од пресудног је значаја да се таквим мерама ублажи утицај криза на најрањивија домаћинства и фирме и Светска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима, навела је Шаоћинг Ју.

Привредни раст снажнији од очекиваног

Привредна активност свих шест економија Западног Балкана и даље је под негативним утицајем рата у Украјини, наглог повећања цена енергената и успореног глобалног раста, што ствара значајне изазове за регион, пише у најновијем Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан.

У региону је првој половини 2022, како се констатује, забележен привредни раст снажнији од очекиваног, подстакнут приватном потрошњом и инвестицијама.

Запосленост је до средине 2022. у неколико земаља достигла историјски највише вредности, те тако стопа запослености у региону сада износи просечних 46 одсто, што представља повећање од 3,0 процентна поена у односу на средину 2021. Сви сектори допринели су опоравку тржишта рада, а једну од главних улога у томе одиграле су услужне делатности, укључујући туризам, наводи се у саопштењу београдске Канцеларије Светске банке.

Међутим, са настанком све већих изазова темпо раста почиње да опада. Више цене енергената и хране подигле су инфлацију до нивоа који су последњи пут забележени пре више година, нарушавајући куповну моћ становништва и поверење привреде. Тржиште рада почиње да се хлади, будући да се раст запослености успорава у условима високе инфлације и повећане неизвесности.

Иако је стопа сиромаштва наставила пад у 2022., нагли пораст стопе инфлације може угрозити смањење сиромаштва у будућности. У одсуству државне подршке, озбиљни ценовни шокови на тржишту енергената и хране могли би довести до повећања броја сиромашних на Западном Балкану за 13 одсто.

"Државе Западног Балкана предузимају неопходне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цену - јавни расходи су се значајно увећали", каже Шаочинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан.

Према њеним речима, "од пресудног је значаја да се таквим мерама ублажи утицај криза на најрањивија домаћинства и фирме, и Светска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима".