Имају ли СИВ 3 и Палата "Србија" геотермални потенцијал – шта показује најновије истраживање

"Резултати су врло добри. Код СИВ-а 3 истраживање је завршено и већ сада знамо да добар део потреба за топлотом те зграде може да се добије из геотермалних извора", наводи Матејићева.

Истиче да је зграда таква да не може само да снабдева из геотермалних извора, већ мора да има и додатне изворе који би покривали нека вршна оптерећења када је то најпотребније.

"Ште се тиче зграде Палата 'Србија', ту смо испитивали и хидрогеотермални потенцијал. Управо су завршена истраживања прошле недеље, обрада резултата је у току, тако да могу само да кажем оно што је прелиминарно очигледно да потенцијала има и једног и другог", наглашава Матејићева.

Указује да зависно од тога шта буде показала студија изводљивости, која је у плану, рачунају да може од 40 до 60 одсто потреба да се покрије из геотермалних извора.

"Увек мора након истраживања да се спроведе и студија изводљивости како би се тај потенцијал ставио у контекст саме зграде, анализирале њене потребе, евентуалне мере на згради и наравно термотехнички системи у згради", поручује Матејићева.

Програм обухвата 28 зграда 

Овај програм истраживања обухватио је "зграде централне власти". Матејићева наводи да има 56 таквих зграда, али се програм односи на њих 28.

"За ту сврху је Влада Републике Србије узела кредит од Развојне банке Савета Европе у износу од 40 милиона евра, такође добили смо од донатора и средства за припремне радње. Тренутно је у току прва фаза припремних радњи која обухвата планирање, а друга фаза ће обухватити израду пројектне документације", напомиње Матејићева.

Додала је да су донатори Европски инвестициони фонд за Западни Балкан и владе Словачке и Шпаније.

"Тренутно је у току израда енергетских сертификата, практично је то завршено, израда детаљних енергетских прегледа, ова геолошка истраживања и у плану је израда две студије изводљивости за СИВ 3 и Палату 'Србија'", додаје она.

"Све те зграде троше као један мањи град"

Говорећи о томе колико је овај пројекат важан, Матејићева каже да ових 28 зграда, а посебно зграде СИВ 3 и Палата "Србија", огромни су потрошачи, као и да оне заједно троше колико један мањи град.

"СИВ 3 чини 12 одсто тих зграда, а Палата 'Србија' чини више од 25 одсто гледано на укупну површину. Поред тога, Палата 'Србија' је значајна и по томе што је споменик културе и има сопствени енергетски извор, користи лож-уље. То није добро гориво, скупо је и еколошки неприхватљиво, тако да ће се у склопу енергетске санације разматрати и замена енергетског система", наводи Матејићева.

На питање имамо ли довољно средстава да се то реализује, каже да је узет кредит, али да то неће бити довољно да се покрију сви трошкови.

"Оно што је битно јесте да су предвиђене уштеде око 30 одсто на трошковима за енергију и у самој енергији и око 20 одсто смањење емисије", поручује Матејићева.

Указала је да је већина тих зграда заштићена и као споменици културе или су у заштићеним зонама и њиховим реновирањем допринеће се и заштити споменика културе и ужег градског језгра, јер су то све зграде министарстава.

Колики је потенцијал геотермалне енергије у Србији

Када је реч о томе колики је укупни потенцијал геотермалне енергије у Србији и који су то локалитети, Матејићева објашњава да геотермални ресурси спадају у један од важнијих потенцијала, као и да чине три до четири одсто укупног потенцијала геотермалне енергије.

"Они су локализовани, па тако на неком локалитету они могу чинити и много више од тих три до четири одсто. То су геотермални извори испод 100 степени, немамо ми веће температуре, само у пар општина имамо температуре више од 60 степени", наводи Матејићева.

Објаснила је да је стање технике сада такво да се и нискотемпературни геотермални извори могу врло ефикасно користити помоћу топлотних пумпи за грејање и хлађење објеката.

"Управо је то интенција да се што више таквих објеката идентификује", додаје она.

Истиче да се геотермална енергија већ користи и да југ Србије – Јошаница, Куршумлија, Врање већ сада доста користе те изворе углавном за бањске сврхе, док регион Мачве користи за грејање пластеника и у пољопривредној производњи.

"Оно што нас највише занима конкретно у Београду јесте да користимо те изворе ниских температура помоћу топлотних пумпи и то за грејање објеката", истиче Матејићева.

Објаснила је да су то или петрогеотермални тј. енергија стена или земље или подземне воде, али ниже температуре.

Указује да се то показује важним посебно сада када се суочавамо са енергетском кризом и када други извори постају доста скупи, али и када је битан аспект сигурности снабдевања.

"Зелена енергија је одлична и увек сам њен пропонент, али најзеленија енергија је она коју никада не потрошимо. Треба да обратимо пажњу на енергетску ефикасност, да што ефикасније коистимо енергију било које боје да је, па тек онда да улажемо и у обновљиве изворе енергије", закључила је Матејићева.