Будућност биотехнологије – стручњаци из више од 20 земаља на конференцији у Београду

У једном производу ђубриво и отров против корова, специфичан пробиотик само за оболеле од дијабетеса. Кад се преведе на језик лаика, то су само нека од достигнућа биотехнологије.

Будућност без ње, кажу стручњаци, није замислива. У споју биологије и технологије, поручује председница Владе Ана Брнабић, шанса је за развој Србије. Најављује и да ће то бити фокус њене нове владе.

"Србија је урадила толико тога у претходних шест, седам година да промени своју судбину: да постанемо друштво засновано на знању, иновацијама и новим технологијама. То је права прилика за нас који живимо у време четврте индустријске револуције – да употребимо наше предности и надокнадимо изгубљено током деведесетих година", поручује Брнабићева.

Додаје да је пре 10 година извоз нашег ИТ сектора износио 370 милиона евра, а ове године ће премашити 2,5 милијарди евра, што је наш најјачи извозни сектор.

Администратор програма УН за развој Ахим Штајнер наводи да до излечења појединих болести, обезбеђивања довољне количине хране и напредак у борби са климатским променама, може довести биотехнологија.

"Подржавамо Владу Србије у процесу дигитализације. Наш заједнички задатак је да створимо адекватну регулативу", каже Штајнер.

Отворен центар за развој нових наука

На конференцији је свечано отворен и Центар за четврту индустријску револуцију. Најављује се као водећи за развој нових наука, посебно вештачке интелигенције у медицини.

Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић каже да окупљају и других пет центара из света како би направили чвор, односно заједничко деловање на биотехнологији.

"То полази од Србије, која ће бити лидер. Србија је та која ће повући друге да радимо на прописима, али и на трансферу технологије", наводи Бојовићева.

Центар у Београду ће, како је најављено, блиско сарађивати са таквим центром у Уједињеним Арапским Емиратима, једном од водећих земаља у развоју нових технологија.

Извршни директор Дубаи фондације за будућност Калфан Белхул објашњава да раде и на вештачкој интелигенцији, секвенцирању генома, блокчејн технологији, наводећи да могу да деле искуства са колегама у Центру у Србији.

"Заједнички рад креира нову врсту платформе, која ће користити целом свету, а њен почетак биће у та два центра", наводи Белхул.

Стручњаци из више од 20 земаља света своја искуства и нове идеје представиће и сутра. Организатори најављују да је циљ да конференција прерасте у редовни годишњи скуп науке, јавног и приватног сектора из целог света.