Читај ми!

Јапанска валута на најнижем нивоу у односу на долар у последње 32 године

Јапанска валута, која је у последњих десет месеци изгубила чак трећину своје вредности, данас је пала на само 150 јена за долар, што је најнижа вредност у последње 32 године. Слабост домаће валуте директно доприноси поскупљењима у земљи, јер Јапан из иностранства купује огромне количине енергената и хране.

Јапанска валута данас је пала на ниво од само 150 јена за долар, што је најнижа вредност у последње 32 године и представља пробој важне психолошка границе.

Слабост домаће валуте директно доприноси поскупљењима у земљи, јер Јапан из иностранства, поред енергената као што су природни гас нафта и угаљ, у огромним количинама увози и храну – Земља излазећег сунца задовољава само 37 посто својих потреба за храном.

Јапан се тако сада поред инфлаторних кретања која потичу од тога што су велике количине новца упумпане у економију за време трајања епидемије ради стимулације посустале привреде и потрошње грађана, поскупљења која су последица поремећаја у снабдевању и транспорту изазваних епидемијом и раста цена проузрокованих ратом у Украјини и санкцијама према Русији, сада суочава и са инфлацијом коју подстиче пад његове валуте.

Основни узрок за клизање јена надоле, који је у протеклих десет месеци изгубио трећину вредности у односу на амерички долар и евро, је то што домаћа централна банка, званично названа "Банка Јапана" (БоЈ), одбија да прати тренд континуираног подизања референтне каматне стопе који диктира америчка централна банка.

Док Американци настоје да обуздају инфлацију која је достигла близу десет посто отежавањем задуживања кроз подизање референтне каматне стопе (која сада износи око 3,25 посто), јапанска централна банка и даље, у уверењу да је инфлација у њеној земљи још увек ниска, инсистира на томе да би ради стимулисања привредних субјеката да узимају кредите и улажу у свој развој камате у банкама требале да остану ниске, због чега референтну стопу држи на само 0,1 посто.

Та крупна разлика у износу камата инвеститоре наводи да продају своје резерве јена и за њих купују доларе, те исте усмеравају у САД (где су камате високе), што, наравно, узрокује пад вредности јапанске валуте.

Захтеви за оставку гувернера централне банке

Опозициони политичари ових дана су у парламенту затражили оставку директора јапанске централне банке Харухико Куроде јер она наставља да се опире захтевима да бар донекле усклади своју монетарну политику с америчком.

Седамдесетседмогодишњи Курода, који је кадар близак трагично настрадалом бившем премијеру Шинзу Абеу, на челу централне банке је већ девет и по година и сматра да она не треба да утиче на валутни курс.

Он је позиван да пред посланицима објасни рад своје институције, која се две деценије неуспешно борила са обрнутим проблемом, дефлацијом, те чини се и даље верује да је за обезбеђивање по привреду и економски раст повољне инфлације од око два посто и у наредној години потребно да настави да држи ултра ниску референтну стопу.

Курода је у неколико наврата изјављивао да је брз и велики пад домаће валуте лош по јапанску економију и нежељена појава и Банка Јапана је недавно по први пут након четврт века интервенисала на тржишту валута откупом јена. Међутим, стручњаци у земљи то листом сматрају недовољним и закаснелим и тврде да су потребне јаче интервенције.

Пад јена продубио је дефицит у међународној трговини који Јапан бележи последњих месеци због поскупљења енергената.

Велики пад јена више не одговара домаћој економији колико је то био случај у прошлости, јер мада појефтињује производе направљене у Јапану, што одговара неким изразито извозно оријентисаним предузећима као што су фабрике аутомобила, с обзиром да је огроман број јапанских предузећа изместио своје производне капацитете у иностранство у протекле две деценије, производи из њихових постројења за потребе јапанског тржишта се сада, заправо, увозе.

Такође, пад јена релативно погодује туризму, у смислу да због пада трошкова боравка у Јапану изражено у доларима и еврима страни посетиоци сада у тој земљи, која је управо раније овог месеца уклонила ограничења на број путника који дневно могу да у њу уђу, могу да нађу врло повољне аранжмане, али са друге стране присиљава домаће становништво да се уздржи од путовања и уопште смањи потрошњу.

Истраживања јавног мњења показују да влада премијера Фумија Кишиде има најнижу подршку од кад је оформљена, у чему је битан елемент незадовољство становништва инфлацијом. Она управо ради на пакету помоћи најугроженијим групама становништва.

уторак, 17. септембар 2024.
13° C

Коментари

Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Sažeto od Amazon produkcije
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Odlicna serija
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи