Србија зарађује 1.200 евра по хектару, а могла би и 10 пута више – шта можемо да научимо од нордијских земаља

Србија зарађује 1.200 евра по хектару пољопривредног земљишта, а могла би да зарађује десет пута више. Баш као Данска, од које су наше компаније већ усвојиле технологију за производњу свињског меса, речено је на конференцији "Нордијско зелено решење за Србију".

Српска малина, боровница, ајвар, мед – све су то деликатеси које ваља извести на богата тржишта. Са рекордном зарадом од нафте и гаса норвешко тржиште то свакако јесте. Зато и може да бира.

"Сигурно да има места за српску храну на норвешком тржишту, где је већ познат квалитет српског меда. Ти произвођачи би могли да отворе врата и за друге производе. Али морам да кажем да су нордијски потрошачи веома савесни, производи које купују морају бити произведени на еколошки начин", каже Јорн Еуген Јелста, амбасадор Краљевине Норвешке у Србији.

Зато се "Нордијско зелено решење" базира на увођењу зелених технологија у производњу хране, енергије и у разврставање отпада. Нордијци кажу да је пројекат двосмерна улица у којој и они од нас имају шта да науче.

"Највише пажње посвећујемо доношењу паметних одлука у пољопривреди коришћењем паметних технологија као што су дронови, сателити, роботи, унутар поља како би дошли до неких нових сазнања и на основу тих сазнања предложили фармерима како да доносе паметне одлуке везане за варијабилну прихрану, прскање, заштиту култура", објашњава др Марко Панић, са Института "Биосенс".

Од пољопривредника Норвешке, Шведске, Финске, али пре свега Данске, требало би да преузмемо модел у коме су пољопривредници власници прерађивачких капацитета, па и трговинских ланаца. У сточарској производњи су и више него самодовољни, али у биљној – имамо шта да им понудимо.

"Фармери би морали би да се организују у велико удружење, са компанијом, да имају печат. Тамо имамо шансе сигурно да извозимо разне воћарске културе као што је боровница, малина, трешња, вишња, кајсија, шљива и наравно нека алкохолна пића", истиче проф. др Витомир Виторовић, са новосадског Пољопривредног факултета.

Нордијске земље су препознале Србију као место где се производи биолошки и нутритивно вредна храна. О томе сведочи структура извоза. Највише из Србије увозе смрзнуто воће и поврће, мада стручњаци кажу да би могло много више од садашњих количина. Оно чиме су задовољни је мед. За првих осам месеци ове године извезено је око 300 тона меда у вредности од два милиона евра.