Криза ће се појачавати, кредити ће тек расти, када се очекује смиривање – објашњава Радојка Николић

Радојка Николић је у Београдској хроници изјавила да ће се енергетска и уопште економска криза појачавати следеће године.

"То је јако важно да људи имају на уму, да су узроци који су изазвали ову кризу, а то су пре свега инфлација и раст цена хране, као и раст цена енергената, они остају. Ти узроци остају на снази и целе следеће године. Пред нама је тешка година, у којој ће инфлација остати и даље висока и неизвесна у оба ова сегмента. То увек треба имати на уму", истиче Николићева.

Јако је значајно, напомиње, истраживање које су направили институти из Немачке и Швајцарске.

"Направили су процену очекивања за следећу годину. Очекује се да ће следеће године инфлација бити доста висока и да ће наставити да расту цене, посебно у области хране и енергената, и да тек 2024. године може да се очекује какво-такво смиривање, али на високом нивоу инфлације. Процене су да наредне четири године треба очекивати инфлацију која ће постепено да пада, али тек 2025. године", наводи Николићева.

"Рате кредита су тек почеле да расту"

Када је реч о ратама кредита, Радојка Николић каже да су рате тек почеле да расту и да се може очекивати још већи раст.

"Еурибор је два процента, а када су људи узимали кредите прошле године, он је био у минусу. До пре пола године био је на нули, а онда је почео да расте. За десетак дана је нови састанак Европске централне банке, на којој ће одлучити о значајном скоку еурибора, који је директно везан за кредитирање код нас. Тако да се може очекивати још већи скок камата за ову годину, али се већ сада најављује да ће еурибор наставити да расте и у следећој години", објашњава Николићева.

Према њеним речима, најбоље је да људи који не могу да отплаћују рате процене каква је ситуација за рефинансирање, али да увек треба рачунати да када се рефинансира кредит и плаћа дуже, онда се и плаћа више, јер се тај исти новац развуче на више година.

Два сценарија за зиму, реалан је "негде између"

Што се тиче енергетске кризе, владе у Европи упозоравају своје грађане да ће бити тешко и да буду штедљиви.

"Нема ту много избора. Најгори сценарио је да се остане без гаса и без струје, да дође до неке веће хаварије, која онемогућава снабдевање и једнима и другима, а најбољи сценарио је да снабдевање буде нормално и да се колико-толико у овим условима настави нормалан живот без превеликог скока цена", каже Николићева.

Упитана који сценарио је ближи, Николићева оцењује да смо "тачно негде између", али да нико не може да потпуно извесно каже како ће изгледати зима.

"То не постоји, не постоје апроксимације, не постоји мерење које може бити поуздано да се тачно утврди шта ће се догађати", закључује уредница Економетра и магазина Бизнис.