Јавна тајна јавних набавки – може ли држава да се избори са корупцијом

Држава годишње потроши више од 300 милијарди динара да би обезбедила радове, добра и услуге неопходне за рад локалних и републичких органа. Већ више од две године поступци јавних набавки се воде електронским путем на порталу јавних набавки, али је Србија и даље, по оцени стручњака, далеко од оног чему се тежи. Сагласни су да је нови Закон допринео унапређењу поступка, али, поручују, места за побољшање и те како има.

Да "скине" вео тајне са јавних набавки, држава је одлучила 2019. доношењем новог Закона. Како је тада објашњењо, циљ прописа који је између осталог, омогућио спровођење јавних набавки електронским путем, био је већа транспарентност трошења око 300 милијарди динара годишње.

"Остварен је одређени помак. Нови Закон о јавним набавкама, односно нови портал јавних набавки омогућио је већу транспарентност и ефикасност поступака", истиче из НАЛЕДА Никола Комшић.

Додаје да сада, на пример, имамо податке колико је примењено еколошких критеријума у јавним набавкама, као и социјалних јавних набавки.

Из организације "Транспарентност Србија" Немања Ненадић као проблем наводи да је подигнут праг за спровођење јавних набавки.

"Раније је све преко 500.000 морало да се оглашава. Сада су ти прагови подигнути на милион, три, чак 15 и 20 милиона у зависности од предмета набавке. Добили смо мању транспарентност код набавки мање вредности", истиче Ненадић.

"Цена као једини критеријум"

Мало је и све мање понуђача у јавним набавкама, каже истраживање НАЛЕД-а.

"Постоји велики изазов у Србији, што је и даље превелика употреба цене као јединог критеријума за доделу уговора. Прошле године износила је 95 одсто, што је повећање у односу на 2020. године када је била 94 одсто. Цена не може увек да обезбеди квалитет који треба", наводи Комшић.

Област склона корупцији

Јавна тајна јавних набавки јесте да је то област најсклонија корупцији. Чак 70 одсто грађана сматра да је у том процесу мито и даље распрострањен.

Ненадић објашњава да постоји велики број утврђених неправилности, али да је мали број случајева који су контролисани.

"Ако Србија жели озбиљно да се позабави и борбом против корупције у јавним набавкама, неопходно је да знатно већи број случајева јавних набавки буде контролисан и да они који набавке намештају имају већи степен извесности да ће бити ухваћени", истиче Ненадић.

Шта је циљ набавки

Набавке се од 2002. године спроводе кроз систем јавних набавки, са циљем да се новац грађана троши ефикасно и транспарентно.

Две деценије касније, та начела и даље нису у потпуности испуњена, показују различити међународни извештаји. Какву оцену спровођењу јавних набавки даје надлежна Канцеларија, нису нам одговорили на упит.