Михајловићева: Налазимо се у енергетском светском рату

Михајловићeва је рекла оно што сви треба да знамо јесте да се води енергетски светски рат.

"Још увек нисмо у светском рату онако како замишљамо рат, нема нуклеарног оружја, али ово је енергетски светски рат. Ово што се дешава у вези са нафтоводом Дружба, који је иначе најдужи нафтовод на свету, дуг око 4.000 километара и кроз који пролази само руска нафта, делује као продужетак онога што се десило на гасоводу Северни ток. Јер се прво мислило да је у питању одржавање, па је било речи да је дошло до квара, па се испоставило да није било тако, него је била саботажа", навела је министарка гостујући на Телевизији Прва.

Према њеним речима, то је енергетски светски рат, јер је у питању критична инфраструктура, ако немате саобраћајну и енергетску инфраструктуру, нема привреде, економије и увек је следећи корак светски рат.

"Све то ће утицати на енергетску безбедност у Европи, на раст цена, јер не идемо ка побољшању, већ у гору ситуацију", рекла је она.

Она је поновила да не постоји опасност од несташица нафтних деривата на српском тржишту и да нови пакет санкција ЕУ којим се забрањује увоз руске сирове нафте неће утицати на стабилност снабдевања.

"Са становишта снабдевања нафтом нашег тржишта неће бити проблема, јер смо и до сада увозили сирову нафту из других земаља преко Јадранског нафтовода, не само руску. То није ништа ново за нас и  ми смо знали за овакав сценарио од маја. Оно што је важно јесте да ћемо свакако имати довољне количине сирове нафте. Резултат забране увоза руске нафте после 5. децембра ће бити мањи профит НИС-а, а не повећане цене на пумпама", додала је.

Михајловићева је рекла да би изградња нафтовода до Мађарске, и до Албаније и Грчке, преко Северне Македоније, значила да Србија постаје транзитна рута.

"Имамо ЈАНАФ, добијамо нафту преко тог нафтовода, али је важно да стратешки размишљамо. Нафтовод од Панчева до Ниша, Скопља, и два крака - ка Солуну и Драчу, а с друге стране и изградња нафтовода од Панчева до Мађарске, значило би да Србија постаје транзитна рута. То су инвестиције вредне између 500 и 700 милиона евра, али то је уобичајено за тако велике пројекте који су важни не само за Србију и регион, већ и шире", рекла је Михајловићева.

Када говоримо о Турском току, преко којег добијамо гас, Михајловићка каже да је важно да је држава реаговала, ако постоје било какве најаве, да све надлежне институције које се тиме баве воде рачуна да оно што иде кроз Србију буде заштићено.

"Ми смо спремни колико можемо, имамо напуњено складиште у Банатском Двору, имамо пола милијарде кубних метара у Мађарској и допремање кроз Балкански ток. Ако се деси да гас не дође до нас, било да се ради о саботажи или квару, тог тренутка се активирају  кризни планови и креће супституција мазутом. Имамо довољно енергената за све топлане", рекла је она.

Михајловићева је, упитана о цени грејања током предстојеће зимске сезоне, рекла да одлуку о томе доносе локалне самоуправе, али да је препорука Министарства да не повећавају цене грејања. 

"Разговарали смо са свима, јер мислимо да то није начин да се попуњавају буџети у кризи. Друго је реформа комуналних предузећа, али у кризи не би требало повећавати цене. Препорука МРЕ је да се не дижу цене, него да кризу сви заједно пребродимо. Ми смо помогли да сви имају све енергенте, тешко да су општине и градови могли сами, па ако смо заједно кад је у питању набавка, онда морамо и кад је у питању цена", рекла је Михајловићева.