Таковска 10: Јадарит, развојна шанса века или пут у еколошку пропаст

Ако би се оствариле најбоље прогнозе, Србија би од рударења литијума у околини Лознице годишње могла да приходује десет милијарди долара. Ако се остваре најгоре прогнозе еколога, Западна Србија и Београд остали би без пијаће воде и плодне земље и та би штета била многоструко већа од користи.

Кнежевић: Јадарит је нов минерал, па ни технологија није застарела

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Динко Кнежевић сматра да је могућа одржива експлоатација јадарита.

Објашњава да је јадарит нов минерал, комбинација бора и литијума, па је и технологија раздвајања литијума и бора потпуно нова, не може да буде застарела, и први пут се појављује као оригинални патент.

"Што се рударског дела тиче, методе су уобичајене, нема никаквих посебних новости и нема никаквих посебних бојазни око свега тога", додаје Кнежевић и истиче да је лако окривити рударе.

Када је реч о одлагању отпада, Кнежевић каже да је у питању савремена метода, којом се свуда у свету одлаже рударски отпад, на начин којим је предвиђена заштита животне средине.

Ђорђевић: Тамо где су испитне бушотине, не расте ни коров

Др Драгана Ђорђевић са Института за хемију, технологију и металургију сматра у Јадру није могућа одржива експлоатација јадарита.

"Ова технологија која је предложена, веома је штетна по околину. Јадарит је јединствен, али то га не оправдава у смислу угрожавања животне средине", истиче Ђорђевићева.

Негира да се у Јадру налази 10 одсто светских резерви и наводи да је то око један проценат.

"Немачка има литијума скоро три пута више него Србија, али не жели да отвара руднике литијума", каже Ђорђевићева и додаје је технологија прераде литијума погубна за животну средину, нарочито у пределу као што је Јадар.

Иако је ове године цела Србија практично била сушна, у Јадру је кукуруз био висине око четири метра, због, како је рекла, влажне подлоге коју доносе плитке подземне воде.

Објаснила је да је тај предео пребогат подземним питким водама, које омогућавају усевима да напредују.

Указала је, показујући фотографије кукуруза у Јадру, да тамо где се налазе испитне бушотине усеви једноставно не расту, нема ни корова.

"То је зато што токсична рудничка вода излази из подземља на површину, и тамо где се разлива једноставно се све суши", објашњава Ђорђевићева.

"Рио Тинто" негира да су то последице истраживања, али Ђорђевићева каже да она већ сада праве штету.

Ристић: Литијум се експлоатише у пустињама и на ненасељеним местима

Професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић каже да није могућа експлоатација јадарита у долини Јадра на овом нивоу технолошког развоја.

Јадарит јесте јединствен минирал, али, према његовим речима, то је најгора могућа форма, која садржи литијум и бор.

"Да би сте извадили литијум и бор, треба вам, према студији Рио тинта, дневно 1.100 тона концентроване сумпорне киселине, неколико десетина тона експлозива за подземну експлоатацију. Предвиђено је студијом Рио тинта да ће доћи до слегања 850 хектара терена. Студија Биолошког факултета, који је радио за Рио тинто прелиминарну процену утицаја на биодиверзитет, каже да ће мрежа живота бити избрисана и препорука колега са Биолошког факултета јесте да се тај пројекат уопште не реализује", наводи Ристић.

Литијум се тренутно експлоатише у неким земљама света, али по правилу, истиче, у пустињама и на ненасељеним местима.

Када када је реч о Чешкој и Немачкој, додаје Ристић, они експлоатишу литијум, али из подземних вода.

Према студији "Рио тинта", наводи Ристић, у првој фази би рудницима, постројењима, приступним саобраћајницама било захваћено 2.000 хектара, и у перспективи би било угрожено 20.000 људи са ширењем рудника.

"Литијум није најбољи материјал за производњу батерија. Имате натријум-јонске батерије, имате графенске батерије, имате водоничне горивне ћелије, имате батерије на бази гвожђа. Највећа светска корпорација Кетл, већ је направила уговор са ‘Теслом‘ и правиће им натријум-јонске батерије", истиче Ристић.

Јововић: Вишак воде је толико пречишћен, да мора да се доминерализује

Професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић сматра да је експлоатација јадарита у принципу могућа, као и сваки други пројекат, уз одређене мере заштите.

Професор Јововић је, упитан да ли је неизбежно да депоније униште водни слив, рекао да то није неопходно и да се, као и код сваке индустријске производње, све дешава на самој локацији.

Каже да је количина воде које би се користила више хиљада пута мања него она о којој се пише у јавности.

"Сама прерада, тај технолошки део процеса, обавља се на врло ниској температури, испод 100 степени Целзијуса. При таквим условима, нема великог испаравања, при чему се све ради у реакторима затвореног типа", објашњава Јововић.

Овде се, каже, не поставља питање да ли се нешто може изградити, већ је проблем неповерење које се јавља од почетка, односно неповерење како ће се такав процес водити у будућности.

Јововић тврди да не постоји могућност да дође загађења од отпадних вода, јер је вишак воде који треба да се испусти у локалне реке толико пречишћен, да мора да се доминерализује да не би разблажио водотокове.

Има ли компромиса између штете и користи 

Упитан да ли је могуће направити рудник по високим стандардима, таквим да допринесе друштвеном благостању, а да не направи штету коју нико не жели, Кнежевић каже да се не може говорити црно-бело .

"Не можете имати фабрику и индустријско постројење које неће имати никакав утицај на животну средину, већ се то мора свести на одржив систем", истиче Кнежевић.

Сматра да се целом пројекту мора приступити реално и оцењује да је "Рио тинто" до сада, према документацији, тако и приступио и нашао технологију да утицај на животну средину буде минималан.

Са друге стране, Ђорђевићева каже да то неће бити по високим стандардима и да ће направити штету.

Сматра да је компромисно решење да се то остави за будуће генерације.

"Ако се све уништи у наредних неколико деценија, шта ће остати будућим генерацијама", упитала је Ђорђевићева и навела да су у Јадру једна од наших најквалитетнијих налазишта питке воде, која могу да задовоље потребе 85 милиона људи.

Јоловић каже да је одлука Владе онемогућила да се виде пројекат и студија утицаја на животну средину.

"Мислим да сваки пројекат може са одређеним мерама да се гради и на густо насељеним подручјима. Имате велике индустријске паркове у целој Европи", рекао је Јоловић.