Криза у Европи шири се и на снабдевање струјом, нова стрепња због опасности од саботаже гасовода

На почетку грејне сезоне енергетска ситуација у Европи забрињава. Украјина је обуставила извоз струје. Шведска поручује да са Москвом не може да подели детаље досадашње истраге о експлозијама на гасоводима Северни ток. Нову стрепњу унело је упозорење руског председника да је неколико пута покушана и саботажа на Турском току, а да то нико није приметио. То би прекинуло доток руског гаса до Србије, па је председник Александар Вучић поручио: целом дужином додатно ћемо заштитити наш гасовод.

Један крак гасовода Турски ток иде из Русије до Турске, а други, Балкански ток, преко Бугарске и Србије до Мађарске. Евентуална оштећења имала би катастрофалне последице за целу Југоисточну Европу, а Србији је главни доток руског гаса. То би, према речима председника Александра Вучића, изазвало колапс не само у снабдевању гасом већ и рада гасних електрана које производе струју. Безбедност је подигнута на највиши ниво и гасовод се надгледа и из ваздуха.

Професор ЕТФ-а у Београду Никола Рајаковић каже да је безбедност свих продуктовода – гасовода, нафтовода далековода, од изузетног значаја и у мирнодопским околностима, а камоли у ратним.

"Дакле, мора максимална пажња и са свих страна максимална брига да се посвети том проблему, и да се ти кључни енергетски објекти очувају", истиче Рајаковић.

Брисел новог снабдевача види и у Алжиру

У Бриселу тврде да је увоз руског гаса са 40 пао на девет одсто, новог снабдевача виде и у Алжиру.

"Окончавамо нашу зависност од руског гаса. Наше енергетско партнерство са Русијом је трајно прекинуто. Пошто је Европска унија изгубила сталног партнера, одговорног за 155 милијарди кубних метара гаса, ово је животна прилика за добављаче гаса као што је Алжир. Да ојачате своју улогу на тржишту, за које се процењује да ће до 2030. и даље 90 одсто зависити од увоза фосилног гаса", објаснила је комесарка за енергетику Кадри Симсон.

Путин са Мухамедом бин Заједом: Русија је поуздан партнер

У разговору са председником Уједињених Арапских Емирата Мухамедом бин Заједом у Санкт Петербургу, руски председник Владимир Путин уверава – Русија је поуздан партнер.

"Наши поступци, наше одлуке нису усмерене ни против кога, ми не стварамо проблеме. Циљ нам је да имамо стабилност на глобалним енергетским тржиштима. Истовремено, увек реагујемо на захтев и трудимо се да то ускладимо са тренутном ситуацијом", поручује Путин.

Француска упозорава САД на недопустиво скуп гас

Иако се Европа узда у амерички течни гас, из Француске упозоравају САД да је недопустиво да он буде четири пута скупљи, када потрошачи трпе.

Француска већ има проблеме у снабдевању нафтним дериватима и штрајком радника тог сектора.

Возачи негодују због све веће несташице горива на пумпама.

"Од пет јутрос сам био на најмање 10-15 бензинских пумпи и нисам могао да добијем гориво. Ја сам возач 30 година, али се никада нисам нисам сусрео са оваквом ситуацијом", каже возач Лоран.

"Ово је једна од ретких бензинских станица која је још увек отворена на северној страни Париза. Али то је хаос", каже возач Армел.

Протести у Немачкој због цена, поново се покрећу термоелектране

И широм Немачке протести због скупих енергената. Иако су залихе гасом попуњене 95 одсто, проблема има, па не само да продужавају рад активних електрана на угаљ, већ ће поново покренути и пет затворених термоелектрана.

Канцелар Немачке Олаф Шолц каже да обезбеђују да нуклеарне електране у јужној Немачкој наставе да раде.

"Све ове мере допринеле су да можемо да се надамо да ћемо безбедно преживети ову зиму. Први задатак је да обезбедимо да цене фосилних сировина, гаса, нафте и угља поново падну на подношљив ниво", поручује Шолц.

Балтичке земље упозоравају на рестрикције струје

Из дана у дан све је компликованије и снабдевање струјом.

Због ратних разарања електроенергетских постројења, Украјина је обуставила извоз у Мађарску, Словачку и Румунију. А три балтичке земље – Литванија, Летонија и Естонија већ су упозориле на рестрикције, ако их Русија скине са заједничке електроенергетске мреже.

Професор Рајаковић оцењује да је то додатни минус у електроенергетском билансу Европе.

"Још ће мање бити електричне енергије у Европи што, другим речима, значи да ће бити још скупља. Цела електромрежа Европе ради у једној синхроној зони. Дакле, она куца као једно срце, најкраће речено, а то значи сваки мањак у том крвотоку осетиће се у Европи", објашњава Рајаковић.

Европски стручњаци упозоравају на неизвесну грејну сезону – гаса је 15 одсто мање у односу на европску просечну зимску потрошњу.