Све прогнозе најављују глобалну рецесију, разлике само у тежини – шта чека Србију

Шок за шоком – од пандемије, рата у Украјини, суше – учинили су нереалним све прогнозе за ову годину. ММФ је већ три пута снизио пројекције раста глобалне економије, најављује и четврту корекцију. Реч раст мења се падом. И прогнозе других финансијских институција за наредну годину најављују глобалну рецесију, одступања има само у проценама дубине минуса.

Питање више није да ли, већ када наступа глобална рецесија. Светска економија ће у наредне четири године изгубити четири билиона долара, каже ММФ. Таман колико вреди најјача европска привреда – немачка.

"Наша процена је да ће земље које чине око једне трећине светске економије доживети пад у најмање два узастопна квартала ове или следеће године. Чак и када је раст позитиван, милиони људи имаће осећај рецесије због смањења реалних прихода и раста цена", истиче директорка ММФ-а Кристалина Георгијева.

Одговор на инфлацију само долива уље на ватру

Дакле, све скупља храна и енергенти, а одговор централних банака на инфлацију само долива уље на ватру.

Професор Економског факултета Саша Ранђеловић објашњава да подизање референтне каматне стопе утиче на раст каматних стопа на светским тржиштима, што се негативно одражава на инвестиције и потрошњу, и тиме на продубљивање кризе у погледу привредних активности.

"С друге стране, неке земље најављују или спроводе пакете буџетске помоћи предузећима и грађанима, што може довести до раста фискалних дефицита, раста дуговања и негативно се одразити на општу финансијску стабилност", додаје Ранђеловић.

"Инфлација због упумпавања новца током пандемије"

Професорка Економског факултета Драгана Митровић каже да је до инфлације дошло због упумпавања огромних количина новца у економију САД и ЕУ, а следиле су их и друге економије, попут кинеске, како би се ублажиле последице пандемије.

"Али пандемија је и покидала ланце производње и снабдевања и тиме утицала на глобалну производњу и трговину, знајући да је Кина чворишно место постојеће глобализације", објашњава Митровићева.

Предност за Американце, главобоља за остатак планете

Амерички ФЕД каматне стопе подиже од марта и јача долар. Предност за Американце, главобоља за остатак планете, објашњавају економисти.

Ослабили су и фунта и евро, и јуан и јен, а да би ојачале своје валуте, и друге централне банке иду истим путем – подижу камате више и брже.

Митровићева каже да је трка са инфлацијом трка коју сви губе, и произвођачи и потрошачи, јер сви трче да мањак новца који се обезвређује надоместе или повећањем цена или смањењем куповине.

"Државе често посежу за протекционистичким мерама како би заштитиле националне економије. Светска банка је апеловала на владе да не посежу за оваквим мерама, како не би додатно оптеретиле поремећене глобалне токове", наводи Митровићева.

И док Влада Немачке спрема чак 300 милијарди евра помоћи грађанима и привреди да преброде енергетску кризу, немачкој економији се 2023. године спрема минус – од 0,4 до 4 одсто, зависи питате ли оптимисте или песимисте.

Шта чека Србију

Ранђеловић наводи да је Србија трговински и инвестиционо повезана са чланицама ЕУ, пошто више од две трећине страних директних инвестиција и готово исто толико извоза иде тамо.

"Уколико у тим земљама дође до ескалације и драстичног успоравања, то ће се одразити негативно на прилив инвестиција, што се може очекивати и због раста каматних стопа, и кроз нижи извоз српске привреде", истиче Ранђеловић.

Кретање светске економије је такво да британски Економист указује на то да следи прекретница налик оној после Другог светског рата.

Сумирала га је и директорка ММФ-а речима – биће боље, али ће пре тога бити много горе.