Одакле ћемо допремати нафту ако се јадрански нафтовод затвори

Око бриселског ембарга на руску нафту и позиције Србије - јуче од јутра до поднева мењале су се информације - прво вест да и за нас важи забрана затим да одлука није коначна, да ће чекати 1. децембар.

Код нас послују и компаније из земаља чланица, а сви углавном нафту купују код НИС-а.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је ово питање као и већина других питања која се ових дана отварају, везано за снабдевеност тржишта, и нико не посматра компанију појединачно - сви треба да посматрамо како то утиче на снабдевеност тржишта.

"То да ће бити забрањен увоз сирове нафте и деривата нафте из Русије донето је у јулу, знали смо за њу, Србија је као и све земље ЕУ била у оквиру тога, тада су изузете неке земље, Бугарска, Мађарска, Словачка, Чешка и Хрватска је изузета од увоза вакуум гасног уља које има порекло из Русије и све су изнеле неке техничке недостатке, али образлагали су тада зашто да буду изузете из овог пакета", рекао је Мићовић.

Према његовим речима, то још није завршена ствар, до 5. децембра када дефинитивно не може више да се увози сирова нафта пореклом из Русије има доста времена.

Шта ће се допремати Јанафом

Мићовић каже да овај пакет не предвиђа затварање Јанафа, он ће радити за потребе потрошача на тим правцима, а то је пре свега Рафинерија нафте у Панчеву, ово се односи на робу руског порекла која се транспортује тим нафтоводом и истовара у луку Омиш, која је лука у ЕУ.

"Ми можемо, тачније НИС која једина прерађује сирову нафту у Србији – може да купи и друге нафте на Медитерану, верујем да увелико раде на томе да би обезбедиле сигурност свог рада", указао је Мићовић.

Не верује да ће ово утицати на сигурност снабдевања, већ ово утиче у великој мери на економију и економичност.

Када прерађујете нафту која је 30 посто јефтинија, а руска нафта је месецима уназад 30 одсто јефтинија од друге нафте истог квалитета – промениће се финансијски показатељи у преради нафте, објаснио је Мићовић.

Од свих мера које доноси Влада, битно је да очувамо структуру тржишта.

"НИС није једини у могућности да обезбеди сигурност снабдевања, имамо низ дистрибутивних ланаца везаних за увоз деривата нафте, важно је да ту структуру очувамо, увоз и залихе нафте су биле везане за политику одређивања цена, када цена не покрива трошкове, залихе су падале", напомиње Мићовић.

Напомиње да су последњих месец и по дана, залихе у великој мери подигнуте и не само то, важно је очувати ланце снабдевања.

Нови транспортни путеви нафте

Оно на шта се увек ослањамо је увоз деривата нафте из Румуније, Бугарске, Словачке, Аустрије, из окружења, каже Мићовић и подсећа да када је у Аустрији стала рафинерија увозили су деривате из Констанце.

Дунав је најбољи транспортни канал, када пређемо на железницу или ауто-транспорт то је скупље и не можемо се дугорочно ослонити, само могу да помогну, додаје он.

Нафтни ембарго и проблеми европских рафинерија

Мићовић сматра да европске компаније треба да се преоријентишу на друге врсте нафте, неке рафинерије у централној и источној Европи су пројектоване за овај квалитет нафте – највише ће оне захтевати и тражити на тржишту нафту сличну нафти ребу, која ће надокнадити нафту из Русије. Ту ће бити највећи притисак на тај квалитет нафте.

Цело тржиште ће радити прерађујући нафту из удаљених дестинација, биће нешто скупље. Све ће профункционисати, трошкови неће бити исти, највећу промену донеће цене и у нашем региону, подвукао је Мићовић.

Што се тиче увоза деривата, и њих нема бесконачно, истакао је Мићовић и додао да је важно  да сачувамо изворе, да их не пресецамо.

Одлука ОПЕК-а и Русије 

Одлука ОПЕК-а и Русије да смање производњу није очекивана – у јуну је било најава да ће повећати производњу "црног злата". 

Мићовић напомиње да је до краја 2023. продужена декларација о савезу ОПЕК-плус, смањење од 100.000 барела на дан од следећег месеца је резултат процене да ће доћи до пада потражње. Једна ствар је ко ће где да се сналази, а друга ствар је шта ће потрошачи тражити.

"Оно што се као раст потражње очекује је већа конверзија нафтних деривата у топлотну и електричну енергију у Европи – биће благи раст потражње, а са друге стране привредна рецесија од Кине до Европе је нешто што се очекује и то ће смањити пад потражње. ОПЕК је признао да је ово време потпуно непредвидиво и тешко је снаћи се, предвидели су одредбу да се у случају потребе састанци чешће одржавају, да што пре одреагују", каже Мићовић.

Берзе су после тог договора о резању производње одмах реаговале.

"Брент" је поскупео са 83 на 95 долара, а дизел 280 долара по тони, деривати су брже одреаговали, непосредно су потребни на тржишту. Деривати су муњевито одреаговали, указао је Мићовић.

Овај маневар ОПЕК-а води повећању цене, ако не буде тражње то ће водити и паду цене, не очекујем да ће бити преко 100, вредности су око 100 долара, али не много преко 100, додаје он.

Три недеље уназад имали смо појефтињења цене деривата на нашим пумпама.

"Ово 280 долара по тони котације је промена од 25 до 30 динара по литри, то нико не очекује. Морамо реаговати на ово, уколико не пратимо кретања падаће нам залихе", закључио је Мићовић.