Синиша Мали са директорком Светске банке за Западни Балкан о даљој сарадњи

Министар Мали је представио макроекономске показатеље Републике Србије, истичући да је наша земља економски и даље јака и стабилна, да смо у две године пандемије били најбрже растућа економија у Европи, да смо у првом кварталу ове године остварили привредни раст од 4,3 одсто БДП-а, а у другом кварталу раст од 3,9 одсто БДП-а.

Синиша Мали је рекао и да је стопа незапослености у другом кварталу износила 8,9 одсто, док је она 2012. године била на нивоу од 25,9 одсто. Нагласио је и да је Србија у првих осам месеци ове године привукла 2,66 милијарди евра страних директних инвестиција, као и да је јавни дуг на нивоу од око 54 одсто, што је далеко испод нивоа који прописује Мастрихт.

Мали је подсетио и да ће у Србији од 1. новембра бити повећане пензије за девет одсто, а потом од 1. јануара за још 12,1 одсто, као и да се планира повећање плата у јавном сектору од 12,5 одсто и минималне зараде од 14,3 одсто.

Министар је рекао и да актуелна светска криза није зауставила велике инфраструктурне пројекте који су важни за раст наше економије.

Истичући да се као и све земље у Европи суочавамо са великим изазовима када је у питању енергетска криза, министар Мали је рекао да Србија има најјефтинију цену струје у Европи од 43 евра по мегават сату, а која на тржишту иде до 500 евра по мегават сату.

Напоменуо је и да су ограничене цене горива на пумпама, те да је то само део пакета мера које се спроводе како се терет кризе не би пренео на привреду и грађане.

Министар је подсетио и да су успешно уведени нови системи е-фискализације и е-фактура, као и да Србија наставља са реформама. Он је навео да Србија разговара са Међународним монетарним фондом о новом сету фискалних правила.

Напоменуо је и да Мисија ММФ-а започиње посету Србији 20. октобра, и да ће се са њима разговарати о склапању новог аранжмана.

Директорка Светске банке за Западни Балкан је изразила задовољство због наставка сарадње коју су њени претходници успешно поставили. Она је нагласила да је са Републиком Србијом договорен највећи програм у односу на цео регион Западног Балкана.

Она је такође подсетила на нови Оквир за сарадњу са Србијом за период 2022-2026. године и планове за буџетску подршку за ову и наредну годину.

Оквиром за сарадњу се предвиђа оснаживање макро-фискалног оквира за зеленији раст и зелене инвестиције, као и побољшање пословног окружења и регионалне интеграције.