Мусабеговић за РТС: Инфлација вам је као притисак код човека, требало би прихватити фиксну камату

Амерички ФЕД је повећао камате на преко три одсто, а  слично чине и Британска и Европска централна банка.  Исмаил Мусабеговић истиче да тренд повећања камата од стране централних банака одмах утиче и на међубанкарске, односно Еурибор, Белибор, Либор или било којa каматa коју банке имају између себе.

"Цео тренд је такав, инфлација је нешто јако опасно. То вам је као притисак код човека. Кад почне да расте, ако га не ставите  под контролу он може довести до срчаног, можданог удара. Тако да је то јако тешко искоренити једном кад уђе у систем", упозорава професор.

Наводи да је једна од мера којом се покушава да се инфлација стави под контролу референтна каматна стопе Централне банке.

Указује да је драстичан и неуобичајено велики раст америчких камата које су сад скоро 3,5 одсто и да то говори да је на прагу нека криза. 

Зашто је раст долара инфлаторан 

"Ако погледате берзе када пада злато расте долар. Када централна банка америке подигне камату, они појачавају долар и он је инфлаторан на све остале. Зато што и нафта која тренутно мирује, чак је и у паду, ми не можемо осетити ефекат пада цене нафте јер је долар обрачунска јединица у којој је нафта. Тако да долар расте и анулира пад нафте, тако да је то и даље инфлаторни притисак што се тиче енергената, хране сировина", објашњава Мусабеговић.

Додаје да то за америчку привреду значи да је њихов извоз скупљи, али да појефтињује увоз тако да ће САд и даље имати спољнотрговински дефицит који ће утицати на систем свих осталих земаља, јер смо ми, како каже, једно глобално село. 

Да ли је Србија у опасности од долара 

"Ми смо сада у кризном периоду и он неће бити кратак и на рубу смо који може да одведе у рецесију, јер је велико повећање камата контраефекат за привредне активности", упозорава он. 

Србија је, оцењује, на време препознала опасност од долара и спољни дуг је у главном у еврима, а један мањи део, десет процената, у доларима.   

Сматра и да је Народна банка на време почела да повећава референтну каматану стопу и да ће је и даље повећавати, све док се инфлаторни притисак не смањи. 

"Имали смо пољопривредну сезону која је донекле трпела у августу, до суша, сада нам долази јесен. Надам се да ће кише обновити акумулацију, тако да ћемо имати довољно струје. А ако буде кишна јесен биће је и за извоз", очекује Мусабеговић. 

Ко ће имати повећање кредита 

Истиче да ће грађани који имају кредите с варијабилним каматним стопама имати њихово повећање.

"Та повећања на кредиту од 50.000 евра на рок отплате од 25 година, није лако колико ће коме бити, зато што је рочност битна. Оно што имате као рату фиксну месечно, ако се ништа не промени, на пример 250 евра у динарској противредности, у тих 250 евра у почетку већи део те рате се односи на отплату камате, тако да је тај део осетљив на промене", указује професор.

Додаје да ће за клијента који је у кредиту десет и више година, промене Еулибора много мање погодити.

Очекује да ће НБС направити неки план заштите корисника кредита. 

Треба ли прихватити фиксну камату 

"Сада је питање ако већ имате кредит који кошта 4,5 процента, а банка вам даје могућност да пређете на фиксни који би коштао 5.5, значи један проценат, ја мислим да у овом тренутку због неизвесности може да се пређе у зависности у ком сте периоду отплате кредите. Ако сте у каснијем, нема потребе, али ако сте у раном периоду можете да пређете на фиксну камату", саветује Мусабеговић. 

Појашњава да би за кредит од 50.000 евра рата која је била око 240, 245 евра,  могла да порасте још од 30 до 50, а до краја године чак за 60 евра месечно. 

"Ако вам је већи кредит ти износи могу бити и преко 100 евра. Мислим да не треба очекивати  никаква посебна смањења камате", наглашава професор Мусабеговић.