Око: Струја, најскупља српска реч

Професор Машинског факултета Милош Бањац каже да би грађани, према програму штедње струје, могли да направе и уштеде, а цена струје ће расти само према индустрији. Ипак, држава планира да увезе струју у вредности од три милијарде евра, што ће неко на крају морати да плати.

"Према ономе што се чуло, ЕПС сноси трошкове, он се задужује. Шта ће бити након неколико година са ЕПС-ом – видећемо. Дошли смо у ситуацију да ћемо и даље имати јефтину струју, влада нас држи презаштићенима", каже Бањац који напомиње да ће на крају све то морати преко леђа грађана да се пребије.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић истиче да је ЕПС годинама био извозник електричне енергије, а да сада мора да се увози струја. Указује и да је просечна потрошња струје у европском домаћинству 302 киловата, а код нас 460 – у Европи се више улагало у енергетску ефикасност, као и у гасификацију.

Проблем је, каже Здравковић, у вишедеценијском неулагању у нове производне капацитете, као и у губицима у дистрибутивном систему и у самом ЕПС-у.

Проблем са откопавањем угља и транспортом 

Стручњак за енергетику Александар Ковачевић напомиње да термоелектране нису у стању да на мрежу изнесу сав расположиви капацитет.

"Србија је увозник електричне енергије од 12. децембра до данас, у мањој или већој мери, зависи од сезоне, дана у недељи, али активно увозимо електричну енергију", рекао је Ковачевић.

Објашњава да је у првих седам месеци ове година производња струје за 13 одсто нижа него прошле године, а узрок томе је изнутра.

"Од 2014. до данас дошло је до озбиљног заостатка у откопавању јаловине да би могло да се дође до откопавања угља, тај угаљ до ког се може стићи је нижег квалитета него што је био раније и тај процес, машинерија, људи, простор не дају више ону количину енергије коју су давали раније", истакао је Ковачевић.

А угаљ који стигне у електрану долази железницом, осим оног дела који се из Костолца превози у Обреновац баржом, а иде Ђердапским језером, којим је могућ превоз.

Проблем са превозом односи се на увоз који иде доњим током Дунава. А проблем су и железнице у целом региону.

"Железница је у знатно лошијем стању у свим земљама региона него што је била осамдесетих година, неке луке у региону на Балканском полуострву нису више у стању ни да претоваре неку робу. Постоји озбиљни дефицит транспортног капацитета не само за угаљ, већ и мазут, сирову нафту", наводи Ковачевић.

Треба ли да страхујемо од рестрикција 

Бањац каже да не би требало очекивати рестрикције, пре свега зато што имамо стална уверавања да ће сав недостатак енергије бити увезен.

"Наш електроенергетски систем је снажан у том смислу да може да преузме електричну енергију, питање је да ли ће је бити у региону. Ако ће бити хладна зима, свуда ће бити потребна, па је можда буде мање и у целој Европи", рекао је Бањац.

Напомиње да смо пролазили и кроз веће кризе, као и да ћемо рационалним понашањем и одређеним мерама пребродити тај период.

Ковачевић указује да је цео електроенергетски и гасни систем на европском континенту у ванредном напону, и да много објеката не ради из разних разлога – на пример, велики број нуклеарки у Француској је у фази ремонта. Због тога напомиње да постоји ризик од искључења и рестрикција на европском нивоу.

"Код нас је мањи него у европском простору, али ми смо део европске јединствене интерконекције, изложени смо том ризику хтели или не. Наш допринос томе није мали, наше хидроелектране су значајне за стабилност целе Европе, а ми их користимо за домаћу потрошњу и њима покривамо ситуацију када су екстремно хладни дани у децембру и јануару, тада је систем изложен великом напону. Систем то технички може да поднесе уз велике губитке на мрежи. Није рационално имати тако велике губитке у кратким периодима и није рационално вредне објекте, стратешког значаја за цео континент користити у ту сврху", рекао је Ковачевић.

Здравковић каже да су са његовог становишта као електроинжењера, рестрикције најскупља варијанта. Сваки електрични систем је програмиран да ради непрестано, а у нашем систему постоји 38.000 трафостаница. Када би дошло до искључења у систему, дистрибутивни систем би, каже, пропао. Он страхује не од раста цена, већ да нећемо имати од кога да увеземо струју. Засад вишак у овом делу Европе има само Република Српска.

Шта је боље, штап или шаргарепа

Коментаришући препоручене мере штедње, Бањац је рекао да се, за разлику од Европе, где се кажњавају они који потроше више, код нас иде шаргарепом, а не штапом.

"Постоје друге системске мере које могу да се примењују. Мени би била логичнија измена тарифног система, а да сви који троше мање, мање и плаћају, а не да они који су већ штедели, немају простор за уштеду", рекао је Бањац.

Саговорници РТС-а сагласни су да постоје превелики губици на мрежи који се, према неким проценама, крећу и до 15 одсто. Оправдани губици износили би до седам одсто.

"Тај део опет мора техничким мерама да се решава. Боље је улагати новац да се тај сектор унапреди", рекао је Бањац.