Када ће инфлација да крене силазном путањом

Одбор Скупштине Србије за финансије усвојио је извештај о монетарној политици и раду Народне банке Србије за 2021. годину. Пандемија, рат у Украјини и поремећај снадбевања довели су међугодишњу инфлацију у Србији на 13,2 одсто, али би она, сматра гувернерка Јоргованка Табаковић, требало да крене силазном путањом у последњем тромесечју године.

Годинама је инфлација у Србији била око два процента. Доминантно због дешавања на глобалном нивоу сада је двоцифрена, каже гувенерка и најављује даље подизање основне камате како основно средство за успоравање поскупљења.

"Водимо рачуна о томе да обезбедимо такозвано меко приземљење - софт лендинг, односно да услови финансирања наставе да обезбеђују континуитет привредног раста и самањења незапослености. Паралелно с тим ограничавању ефеката преливања увозних цена на домаће цене доприносимо и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру", каже Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Каже за очување курса у резервама централна банка има 16,5 милијарди евра и 38,5 тона злата, а стране инвестиције су на нивоу прошле године.

За опозиционе посланике извештај је хвалоспев.

"Волео бих да говоримо о томе колико кошта тај кредит, зашто смо дошли у позицију да узмемо кредит на милијарду евра са три посто камате, ако смо имали зелену обвезницу са један посто зашто није са један посто", наводи Небојша Зеленовић, посланик коалиције Морамо.

"Кажете да враћате скупе кредите, а пре неки дан сте се задужили 15 милијарди још. Кад ви признате за 15 милијарди евра, ја сам сигуран да је то дупло", додаје Ненад Митровић, посланик ДС-а.

"Уколико расту девизне резерве, а расту, то значи да сте ви све што сте бранили од евра до раних места радили из реалних извора", поручује Душан Бајатовић, посланик СПС-а.

Поводом све гласнијих замерки да се земља убрзано задужује огласило се и Министарство финансија.

"Српски јавни дуг тренутно износи 54,8 одсто БДП-а, што је убедљиво најбољи резултат у региону и далеко испод просека Европске уније, која у 2022. години бележи задужење од чак 87,8 одсто БДП-а. Кредит добијен од Уједињених Арапских Емирата намењен је отплати обавеза које доспевају, што значи да се на тај начин не подиже јавни дуг. Највећи део обавеза доспева почетком наредне године када је потребно обезбедити 2,6 милијарди евра", наводи Синиша Мали, министар финансија.

Мали наводи и да је просечна каматна стопа на јавни дуг Србије 2,43 одсто. Најављује и да у октобру Мисија ММФ-а поново долази у Београд и да ће се тада разговарати о даљој сарадњи и подршци фонда предстојећем тешком периоду.