Када за исту зараду можете да купите мању количину робе

Када је курс миран, онда је и са укупном економијом све у реду. Иако је режим руковођеног флуктуирајућег курса динара активан готово деценију, последњих пет година однос динара према евру апсолутно је стабилан и одражава понуду и тражњу.

То је и био услов да се лакше уравнотежи спољноекономска размена, буџет и кредитна политика.

Директор Сектора НБС за монетарне и девизне операције рекао је да је од 2017. до данас купљено више од 3,4 милијареде евра у нето износу, односно Народна банка је у већој мери реаговала како курс не би био нижи, односно како курс не би био превише јак у том периоду.

"Иако смо у прва четири месеца били нето продавци девиза у значајном износу, ми смо две трећине тог износа највећи део већ компензовали, односно вратили у девизне резерве с обзиром да смо од маја нето купци поново на девизном тржишту и то у нето износу од преко 1,4 милијарде евра", каже Драгашевић.

Циљана инфлација, поред повећања економског раста и и девизне ликвдиности - један је од задатака монетарне политике. Тако је у последњих годину дана вредност подигнутих кредита реално већа за 13 одсто. У односу на први квартал године, од априла до јуна грађани су кредите узимали по 0,6 процената вишој камати. Али то није умањило тражњу.

"Ја мислим да су и даље кредити прихватљиви релативно. Наравно, заоштравање монетарне политике и код нас и у свету је присутно. То значи да не можете имати исту цену кредита као пре годину дана или пре две године, али не ткао драстично. Циљ свих тих мера је да се агрегатна тражња успори како би се инфлаторна очекивања смањила. Очекивана инфлација је била око три одсто плус минус 1,5 и мислим да ће то да се оствари како је планирано", оцењује Владимир Васић, секретар Удружења банака Србије.

Инфлација је стање економије када за исту зараду можете да купите мању количину робе или да више радите да купите исту количину робе. У таквим ситуацијама централне банке обично подижу рефернтне камате, поскупљују новац, тако да смо имали ситуацију и да расте курс у прошлости и да поскупљују кредити.

То је била и ноћна мора банкама, јер је стопа ненаплативих кредита пре неколико година била више од четвртине укупних позајмица. Сада тек око 3,4 одсто. Стабилан курс динара омогућио је и већу динаризацију финансијског система.

"Оно што очекујем у наредном периоду јесте да се настави благи раст каматних стопа и у еврима и на динаре, при чему морате да водите рачуна да то није само раст каматних стопа на кредите, већ и на депозите тако да штедише могу очекивати повољније понуде када је реч о каматним стопама од стране банака", истиче Драгашевић.

Оно што је кључно питање у будућности је конкурентска способност динара да се такмичи са евром и буде атрактивнији за улагање, штедњу или задуживање.