Енергетска криза у Европи: Штедња и субвенције

Уочи министрског састанка, Будипешта од Брисела тражи појашњење најављеног ограничења цене руског гаса. Поручују да неће затварати фабрике, да ће и струје и гаса бити довољно, али да је штедња приоритет.

"Због великих трошкова енергије, циљ Владе је да смањи потрошњу гаса за 25 одсто у јавним установама и предузећима, осим болница и друштвених установа. Влада ће регулисати цене огрева за домаћинства", каже Гергељ Гуљаш, шеф кабинета премијера Мађарске.

Хрватска је од сепрембра до априла ограничила цену струје за све потрошаче. После пакета подршке домаћинствима, Немачка најављује "широки енергeтски кишобран мера" за предузећа.

"Мораћемо да урадимо нешто и по питању цене гаса. Најважније је да зауставимо Путинову манипулацију ценама. Не можемо да субвенционишемо високе цене на дужи рок" каже Роберт Хабек, немачки министар економије и енергетике.

И први потез нове британске премијерке је енергетски - даје налог да се вади више нафте из Северног мора, а од октобра пакет подршке, тежак 150 милиона фунти.

Помоћ стиже предузећима да смање трошкове за енергију, а рачуни домаћинства за струју и гас замрзавају се на две године. Трошкови за грејање и струју неће прелазити 2.500 фунти годишње.

"Ова гаранција цене енергије људима ће дати сигурност, обуздаће инфлацију и подстаћи раст. Просечнм домаћинству ово доноси уштеду од 1.000 фунти годишње", каже Лиз Трас, премијерка Велике Британије.

Први задатак европских држава је ипак наћи алтернативу руском гасу. У протеклих годину дана испоруке руског гаса Европи кроз три кључна гасовода - украјински, Северни ток 1, Јамал - Европа пале су готово 90 одсто.