Препакивање српске шљиве, Немци траже картонске кутије а не гајбе

Упркос суши и све чешће редукованој заштити због уштеде, шљивици су се солидно окитили, али 40 динара за прву класу шљиве ове године тешко да покрива и трошкове репроматеријала.

На рачун иде и дневница за бераче, у просеку, 3.500 динара. Пут до европског тржишта је, уз испуњавање "Глобал гап стандарда", једноставнији него до руског купца услед украјинске кризе, али ове године Немци желе шљиву у малим картонским паковањима уместо гајби.

Зоран Максимовић из Чумића каже да се исплати али да захтеви за мањим паковањем отежава посао. "Четрдесет до четрдесет пет надница нам оде за камион како бисмо све спаковали по килограм и два", додаје Максимовић.

Извози се највише сорта "стенлеј" која стиже на брање. "Чачанска родна" и "лепотица" су махом обране, на реду су италијанске и нешто касније сорте. Осим скупог транспорта до иностраних маркета на путу шљиве стоји и чињеница да се последњих година траже крупнији плодови, што је тешко постићи у сушним годинама. Научници, истовремено, раде на новим сортама.

Иван Глишић са Пољопривредног факултета у Чачку наводи да се од доминантно нових сорти шире "чачанска нада" са Института за воћарство, а од страних "гросе фелиција". "Али морамо рећи да се старе сорте задржавају и све више враћају", истиче Глишић.

Традиционална подела на конзумно воће и плодове за прераду пада у воду пред мршавом откупном ценом. У једначини са више непознатих, извесно је једино да спаковани у теглице и флаше сви плодови више вреде.

Горан Гачић из Чумића наводи да су се произвођачи шљиве из тог села основали задругу како би је "ставили у флашу".

"Сад смо на почетку. Прошле године смо од Министарства добили средства за опрему, полако крећемо у производњу", каже Гачић.

За суве шљиве су заинтересовани купци од истока до запада, а простора има и на домаћем тржишту.

Зоран и Душан Максимовић из истог села указују на то да пролази и мекша, оштећена шљива. "У конзумну мора да иде добра, квалитетна жива јер је не пошаљемо, купци више неће да дођу код нас."

Напослетку, остају коштице. Примера ради, на двадесет вагона шљиве, два су пуна отпада на који се може грејати.

"Исти је принцип као за пелет, само да се промени улаз јер је коштица мало крупнија од пелета да се убаци у котао", објашњава Момчило Вујовић из Котраже.

Ако за век шљиву три пута оберу са зарадом победили су, кажу воћари. Иако ове године губе трку, најважније је сачувати засаде и да има шљиве ко да бере.