Гавриловић: Банкама је небо граница, клијенти више не знају шта и колико плаћају

Дејан Гавриловић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да нове накнаде немају никаквог смисла, да је жеља за додатним профитом у овом случају потпуно неоправдана, с обзиром на то да су банке већ изузетно профитабилне фирме.

"Поскупљење није оправдано и не постоји економска логика која га оправдава. Нарочито ако узмемо у обзир да добар део тога не представљају услуге које се пружају клијенту. Једноставно – за банке је небо граница, не постоји регулатива, Народна банка Србије не реагује, банке раде шта желе, ионако високо профитабилне једноставно желе да зараде још више на клијентима", наводи Гавриловић. 

Велика новина је и да ће се вршити наплата погрешно укуцаног пин кода на банкомату.

"Ми све више радимо посао банке – подизање новца на банкомату, укуцавање пин кода. Дакле, ми мењамо шалтерског службеника фактички све више радимо посао банке, а банка нас све више због тога кажњава ако ми погрешимо радећи посао банке што постаје онако прилично апсурдно", истиче Гавриловић.

У случају губитка картице, уколико је на рачуну износ до 3.000 динара, трошкове сноси клијент. За веће износе трошкове ће сносити банка уколико се докаже да клијент није злоупотребио картицу или био "видљиво немаран". 

Гост Јутарњег дневника наводи да, према закону о платним услугама, не постоји формулација "клијент је био немаран" и да у случају да дође до злоупотребе картице, а да је већа од 3.000 динара, сву штету банка мора одмах да надокнади дужнику.

"Дакле, не сме да улази у то на који начин је дошло до злоупотребе. Али у каснијем поступку она евентуално може да доказује да је дошло до злоупотребе и да на тај начин рецимо та средства која је надокнадила дужнику потражује од њега. Али, понављам, банка прво мора одмах да обештети дужника, а тек касније евентуално – ако има нека сазнања – да доказује да је дужник свесно учествовао у злоупотреби", указује Гавриловић.

На питање – да ли се у овом поскупљењу свих банкарских услуга може видети недостатак конкуренције на тржишту која је некад постојала у банкарском сектору и борба за клијенте одговара да ми имамо 25 банака на тржишту и да у том смислу конкуренција постоји.

"Али овде је проблем недостатак регулативе и недостатак контроле од стране НБС, која ни на који начин не покушава да ограничи овакво понашање банака", наводи Гавриловић.

Нису све банке још објавиле нове ценовнике услуга, али гост Дневника указује на то да је прелазак из банке у банку обесмишљен на тај начин што дужник не зна у ком тренутку банка може опет да повећа ценовник својих услуга.

"Имали смо пример једне банке која је два пута у току године мењала ценовник. Дакле, и када клијент потпише уговор са банком тај уговор ништа не значи јер банка може да га мења кад она жели, а клијент не може да уради ништа осим да промени банку. А промена банке и није неко решење с обзиром на то да банке свако мало раде промену ценовника", каже Гавриловић.

Апелује на НБС да предузме нешто и ограничи понашање банака.

"Сигурно постоје механизми да се то уради – или да се пропише да уговор који клијент потпише са банком мора да има неки минимални рок важења. Рецимо ако код мобилних оператера када се потписује уговор на годину или две", каже Гавриловић. 

Грађанима саветује да добро прегледају ценовнике и да користе само оне најнужније трансакције како би себи смањили трошкове.