Ако грађани сада купују доларе, постају ли шпекуланти

Евро и амерички долар изједначили су се први пут у последњих 20 година, па евро вреди тачно један долар – 12 одсто више у односу на вредност с почетка године.

Директор Сектора Народне банке за монетарне и девизне операције Никола Драгашевић, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да нема информацију да је куповина долара или швајцарског франка значајно повећана у односу на неку уобичајену куповину када је реч о грађанима.

"Поставља се питање зашто да купујемо валуту која није реперна у једној земљи, код нас је то евро. НБС може да утиче на курс евра према долару, последњих десет година карактеристике НБС је релативна стабилност курса динара према евру", каже Драгашевић.

Када је реч о долару не може се конкретно утицати на курс динара према долару, јер он зависи од међународних кретања, напомиње.

"Да ли грађани треба да купују долар, зависи шта су њихови мотиви, ако имају одређена плаћања у доларима свакако, ако је мотив да се заради онда треба повести рачуна да ли су грађани свесни свих ризика и трошкова, разлике између куповног и продајног курса које у мењачници или у банкама могу добити. Може се дести да ако желе у кратком периоду да куповином долара зараде у његовом јачању више изгубе на конверзији из једне валуте у другу, о свему се треба детаљно информисати да не буде трошкова", каже он.

Шпекуланти су врста инвеститора  

Одговарајући на питање да ли је на светским тржиштима сада више инвеститора или шпекуланата, Драгашевић каже да су шпекуланти једна врста инвеститора, која покушава да у релативно кратком року остваре зараду.

Додаје да има више врста инвеститора, једнима је мотив зарада, стицање профита, са друге стране имате хеџере који желе да своје инвестиције заштите од ризика, без обзира да ли је девизни ризик или каматни.

"У амбијенту појачане неизвесности имате подједнако и једних и других, оних који желе да дугорочне инвестиције заштите, то је нешто што НБС пропагира али и оне који желе да у кратком року искористе кретања на међународном тржишту", подвукао је Драгашевић.

Да ли је снажење долара очекивано

"Са нашег становишта јесте, НБС детаљно прати сва кретања на међународном тржишту, јачање долара није нешто што је ново, присутно је у последњих годину и по дана", истиче Драгашевић.

Према његовим речима, НБС детаљно прати и који су узроци, унапред се припремају.

Долар обично јача у амбијенту неизвесности, када имате троструку кризу, ковид, енергетску, инфлацију и кризу у Украјини – низ криза који појачавају неизвесност на тржишту, то је примарни разлог зашто долар јача, објаснио је Драгашевић.

Према његовим речима, НБС припрема унапред резерве да би финансијска стабилност била обезбеђена.

"Заједно са Владом Србије и председником ради се на томе да се девизне и златне резерве у временима када је то могуће појачају, гувернер је одлучила да након детаљних анализа 2019. купи додатне количине злата на међународном тржишту, купује се из домаћег окружења, од маја додатно повећавамо девизне резерве за преко 700 милиона у последња два месеца, предвиђамо одређена кретања и за то се припремамо, да не будемо изненађени оним што може доћи на јесен и зиму", указао је он.

Докле ће долар јачати 

Одговарајући на питање докле ће долар јачати, он каже да је то тешко предвидети: у односу евра према долару, од 2000. године он је на почетку бивствовања, увођења евра, био јачи од њега, крајем 2000. је достигао најјачу вредност, да би након тога дошло до јачања евра све до велике економске кризе, крајем септембра 2008. када је однос био 1,6 евра према долару, каже Драгашевић.

Појачана неизвесност услед низа криза у протекле три године, инфлациона кретања од половине прошле године су примарни услов за јачање долара, надовезала се енергетска криза и криза у Украјини је појачала то, инвеститори у амбијенту појачане неизвесности иду ка сигурнијим валутама, међу којима доминацију има долар, додаје.

Указује да је светско девизно тржиште најликвидније на свету, дневно између 6 и 7.000 милијарди долара је промет на том тржишту, а највеће учешће има валутни пар евро-долар.

Какав ће бити одговор економија Европе и САД на украјинску кризу је додатни фактор који утиче на јачање евра јер инвеститори перципирају да ће САД као земља која је одвојена од Европе на којој се дешава криза имаће мање економске последице, рекао је он.

Америчке акције бележе пад

У периоду кризе берзански индекси на америчком тржишту бележе пад, претходних неколико година су ти индекси расли, у периоду појачане неизвесности иде са ка сигурнијим врстама активе, пада њихова вредност, причамо о вредности злата, али дефинитивно оно ка чему инвеститори иду је већа сигурност а мање ка шпекулацијама, објашњава Драгашевић.

Европска централна банка реагује, кажу, само вербално. Најављивали су веће камате за јул.

Драгашевић каже да је Европска централна банка најавила повећање своје основне каматне стопе за јул, то би требало да буде 25 базних поена, неки инвеститори предвиђају да уместо 25 буде 50 базних поена и то би могло да допринесе јачању евра.

За разлику од њих имамо дивергенцију монетарних политика, ФЕД је почео пооштравање монетарних услова, подигао каматну стопу за 1,5 процентних поена, док ЕЦБ није одреаговала. 

Истиче да је наша земља добро припремљена јер је диверзификован и прилив инвестиција и извозна оријентисаност.

Јачи долар и цена енергената 

Када је реч о јавном дугу, Влада и НБС радили су на томе да смање изложеност јавног дуга према долару, са 34 посто колико је износила крајем 2016. године је смањена на 11,5 колико је учешће доларског дуга у јавном дугу према последњим подацима, рекао је он.

Каже да је за нас важно да курс остане стабилан, због низа сегмената јер даје финансијску стабилности и стабилност цена.

Земље региона имају базну инфлацију на вишем нивоу јер су валуте слабиле.

Јачи долар не поскупљује енергенте директно, али индиректно свакако. "Енергенти су веста робе која се вреднује у доларима на међународном тржишту, домаћа нафтна компанија нафту плаћа у еврима али кроз однос евра и долара у одређеној мери поскупљују", закључио је Драгашевић.