ЕПС увози струју и угаљ – држава мери колико ће поскупљење бити, Фискални савет за радикалне резове

Хаварије у колубарским коповима, неквалитетан угаљ са великом количином блата, прошле зиме заустављали су и обреновачке термоелектране које нашој земљи обезбеђују половину струје.

Анализа Фискалног савета показује да је недовољно улагања у опрему, нове копове и екологију, отерало ЕПС у губитке и задуживање.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, каже да је у сржи те кризе крајње нерационално и некомпентентно управљање Електропривредом Србије, дуги низ година, нарочито последњих пет.

"За разрешење кризе пресудна је реформа ЕПС-а. Та криза у ЕПС-у у прошлој грејној сезони коштала је око 500 милиона евра. То за сада није у буџету, али јесте ЕПС позајмио те паре и може да дође до буџета. Ако се ништа не учини до почетка идуће грејне сезоне, наш је прорачун да би ЕПС направио још 500 милиона додатног губитка", напомиње Петровић.

Треба направити залихе па део угља увозимо јер га због опоравка копова и даље нема довољно за нормалан рад ТЕНТ-а током зиме. Додуше, мање него зимус, али и даље увозимо и струју.

"Од 5 до 10 гигават-сати дневно увозимо, ако то помножите са ценом која је тренутно на тржишту, то је од милион и по до два милиона евра свакога дана. Министарство је предузело низ краткорочних мера које треба да побољшају ситуацију већ до краја ове године, и да, надамо се, у доброј мери ублажи ако не у неким тренуцима да потпуно избегнемо увоз електричне енргије. А до краја следеће године да ћемо успети да неутралишемо све потребе за увозом макар у периодима када раније нисмо увозили струју, то је пролеће, први део лета и јесен", каже Зоран Илић, помоћник министарке рударства и енергетике.

Цена мегават-сата на берзама је превисока – досеже и до 400 евра.

"Оно што је најважније, да ћемо ми бити сигурни што се тиче снабдевања енергијом током зиме која долази, грађани треба да буду мирни. Оно што ће морати да се деси у перспективи, значи већ и ове године, то је промена цене електричне енергије", рекао је Зоран Илић.

И док држава још мери колико ће поскупљење бити, Фискални савет предлаже радикалне резове: повећање цене већ ове године и то бар 15 до 20 одсто, али и да се направи пакет који ће заштитити најугроженија домаћинства.

"Постоји пуно разлога зашто цена мора да буде тржишна, а један од њих је и фискални јер би преласком на ту политику то коштало негде четири до пет пута мање него ако би наставили са овом политиком, где би ЕПС правио губитке, и даље се урушавао. За сезону иза тога, када ЕПС успе неке реформе да направи, та већа цена би омогућила ЕПС-у веће профите, он би могао да инвестира, да отвара копове, нова постројења, за зелену тразицију и заштиту животне средине и да би постао самосталан и могао да стане на ноге", каже Павле Петровић.

Да би ЕПС стао на зелену грану, по Фискалном савету вишу цену струје мора пратити свеобухватна реформа пословања – од кадровске политике, зарада и рада услужних предузећа која су у саставу Електропривреде.