Швајцарац јачи од евра – да ли се сада исплати штедети у тој валути

Професор Љубодраг Савић за јутарњи програм "Ухвати дан" Радио Београда 1 каже да санцкије које су ЕУ и САД увеле Русији нису толико погодиле Швајцарску као остале европске земље.

"Санкције не функционишу као што се очекивало. Многи људи губе посао, многа предузећа раде отежано, ланци снабдевања су попуцали, дакле, имамо стање коме се нико у Европи није надао и то је основни разлог зашто евро губи на вредности", каже професор Савић.

Додаје да је то стање неизвесности и великих проблема који могу бити још већи увек погубно за курс, пре свега из психолошких разлога. У том смислу, вероватно већина људи процењује да је Швајцарска много стабилнија у односу на Европску унију.

"Не заборавимо да је евро заједничка валута за 27 земаља које су различите економске снаге, различитих нивоа ефикасности привреде, навика, броја становника. Зато људи у овом тренутку много више верују у швајцарски франак у односу на евро", истиче Савић.

Поверење и опрез

Ипак, он задржава дозу опреза јер су у питању тенденције које не трају дуго. Подсећа на ситуацију од пре пет, шест година када се швајцарски франак изједначио са америчким доларом, али је то трајало кратко.

Понавља да је кључни фактор тренутно веће поверење у швајцарску државу.

"Људи којима прети да изгубе велики новац не знају у шта би уложили, јер им ништа не делује довољно сигурно и сада гледају како да најмање изгубе и њима се чини да најмање ризика тренутно има са 'швајцарцем'. То доприноси до јачања франка и слабљења евра", каже Савић.

Велики приливи од дијаспоре и директних страних инвестиција

Професор Савић каже да постоје два суштинска разлога зашто се курс евра већ дуже време не мења.

"С једне стране, имамо традиционално велики прилив новца од наше дијаспоре. То је три до четири милијарде евра на годишњем нивоу. С друге стране, имамо директне стране инвестиције које су на сличном нивоу. Kад се то сабере долази се до шест, седам, а понекад чак и осам милијарди евра и то, заправо, држи курс евра на овом нивоу и утиче на јак динар у Србији", објашњава Савић.

Додаје да има још један разлог.

"Мислим да је то свесна одлука Владе Србије која води политику јаког динара која шаље поруку – јак динар, јака привреда, ефикасна Влада. Међутим, ми имамо и високу инфлацију и велико учешће јавног дуга у БДП-у, тако да грађани за плате, које су значајно веће када се изразе у еврима, практично могу да купе исто или мање него што су могли да купе раније", сматра професор Савић.

Kада се све ово узме у обзир – који су главни савети за наредни период? 

"Мој савет је исти као и пре неколико месеци. У времену нестабилности, када постоји велики број проблема и када се не зна у којем ће правцу све ићи, ако људи барем желе да очувају новац који имају, најсигурније је да купују евро, а у новије време је добро куповати и инвестиционо злато. Није време за штедњу у динарима и то због инфлације. Видим да се један број људи одлучио и на куповину некретнина, али нисам сигуран да је то најбоља алтернатива, јер је цена станова поприлично надувана на српском тржишту и то ће морати да иде наниже. Kо год је мислио да ће зарадити купујући станове по веома високој цени за квадрат, нисам сигуран да је направио добру аквизицију", закључује професор Економског факултета Љубодраг Савић.