Пожњевена пшеница, какви су приноси и колика је откупна цена

Са готово већине парцела у Србији пшеница је пожњевена. Недостатак падавина током зиме и пролећа умањио је приносе. Просек на нивоу земље је 5,2 тоне по хектару, што значи да ће укупан род бити 3,2 милиона тона. Зрно је, кажу стручњаци, доброг квалитета.

"На време не можемо да утичемо, на количину падавина, распоред падавина који ове године није био наклоњен пољопривредницима. Ми увек саветујемо пуну агротенику, показало се и ове године на парцелама, да има важну улогу. Имамо парцеле где је принос ишао и до 9,5 тона по хектару. Распон је од чак 9 до 3 тоне по хектару", каже Светлана Златарић, ПССС Шабац.

Ратаре брине то што и даље не знају по којој ће цени продавати овогодишњу пшеницу.

Рачуница Удружења Жита Србије показује да је производна цена по хектару била готово 124.000 динара уколико се ради о производњи на сопственој земљи. Још је виша ако је пшеница сејана на њивама узетим у закуп.

"Под пшеницом сам имао 9,5 хектара. Род се кретао од 5,5 до 7,5 тона имао сам три сорте. Што се тиче улагања три пута су била већа улагања што се тиче нафте, ђубрива, хемије у односу на прошлу годину", каже Жељко Милутиновић, пољопривредник из Дреновца.

У последње две-три недеље пшеница је све јефтинија и на домаћем и на светском тржишту, а шта ће бити у наредном периоду немогуће је прогнозирати.

Геополитичке прилике и даље у великој мери утичу на то. Пре свега, дешавања у Украјини, у којој су велике количине хлебног зрна заробљене, а нова жетва треба да се обави.

"Русија са друге стране очекује рекордне приносе и нови род од 80 милиона тона што ће, такође, утицати на светску понуди и тражњу. Ту су и временске прилике које утичу на ценовна кретања. Велика суша у Европи утицала је принос и квалитет пшенице", каже Ања Јакшић с Продуктне берзе. 

Пријаве за Робне резерве 

На Продуктној берзи је кренуло пријављивање за продају пшенице за Робне резерве. То је једно од ретких дешавања на нашем тржишту житарица, кажу стручњаци. Домаћи прерађивачи купују само онолико хлебног зрна колико им је потребно за рад. Извоза скоро да и нема, упркос тромесечним квотама, а логистички проблеми су све већи.

"Барже су сконцентрисане у украјинским лукама и тренутно, према подацима којима располажемо, чека на утовар око 350.000 тона пшенице. На Дунаву за јул је било доступно баржи за 120.000 тона свих роба. У овом тренутку је та цифра све мања. Недостатак је вагона за превоз расутог терета и маневарки. Недостатак камиона", каже Сунчица Савовић, директор Удружења "Жита Србије".

Стручњаци кажу да ће због постојећих залиха, тамо где нема могућности доћи до мешања старог и новог рода пшенице. Због тога је, истичу, веома битно заштитити не само складишне капацитете, већ и старо зрно.