Да ли ће прегрејане цене енергената оладити наше новчанике

Време јефтине енергије у Европи заувек је прошло, јер је просечнa цена гаса 2021. године била 330 долара за 1.000 кубика, а стручњаци Међународне агенције за енергетику очекују да ће цена гас наредне зиме премашити 3.000 долара. 

Фискални савет оцењује да је неопходно да струја за домаћинства и привреду у Србији поскупи од 15 до 20 одсто, а цена гаса за домаћинства 65 до 70 одсто.

Толико повећање цене струје повећало би, према анализи Савета, приходе предузећа за 350–400 милиона евра, што би, уз остале краткорочне мере, било довољно да ЕПС прегура следећу грејну сезону без гомилања нових губитака и задуживања.

Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић каже за РТС да ће зима бити веома изазовна јер се заправо суочавамо са две енергетске кризе – светском и домаћом.

Србија је, како каже, осуђена да мањак струје увози и то по ценама које су експлодирале у претходних годину дана. Истиче да можемо да се извучемо само потпуним заокретом у вођењу ЕПС-а. 

Повећање цена струје за 15 до 20 одсто је потребан услов за оздрављење ЕПС-а, зашто раст цена није и довољан услов?

Зато што повећање цена не може ништа да реши без потпуног заокрета у управљању ЕПС-ом. Слично се већ дешавало у скоријој прошлости – да ЕПС добије веће цене, али да додатна средства олако и нерационално потроши и настави да тоне све дубље.

Анализе које је спровео Фискални савет показују да је тренутна ситуација у домаћем електроенергетском систему алармантна. Лоше вођење ЕПС-а у претходним годинама толико је урушило предузеће да оно више не може да произведе довољно да покрије домаћу потрошњу - иако је раније било извозник. Због тога је Србија сад осуђена да мањак струје увози и то по ценама које су експлодирале у претходних годину дана услед светске енергетске кризе.

Можда још горе од огромних губитака које ЕПС прави је то што наше снабдевање тренутно зависи од доступности електричне енергије из иностранства, а њега нико не може гарантовати, нарочито током зиме.

Из ове ситуације за коју, понављам, није одговорна само светска енергетска криза, већ највише домаћи пропусти, можемо да се извучемо само потпуним заокретом у вођењу ЕПС-а.

Које још мере морају да се предузму, осим повећања ценe струје? 

Повећање цене струје за домаћинства јесте неопходно и економски оправдано, али као само једна од најмање десет мера које такође морају да се предузму.

Мора да се реши проблем вишка запослених у ЕПС-у и ЕДС-у који не доприносе производњи, доведу у ред сумњиве јавне набавке (пријављује се у просеку свега 1,7 понуђача по тендеру), смањи распрострањена крађа електричне енергије, рашчисте односи са предузећима која зависе од ЕПС-а (Протент, Колубара услуге и друго), наплаћује струја од неуспешних државних предузећа (ГСП, Јумко и други) и спроведу броје мере које смо пажљиво анализирали и пописали у последњем извештају.

Још једна кључна промена која мора да се спроведе пре повећања цене је да се унапреди програм енергетски заштићеног купца. Циљ овог програма је да смањи или потпуно покрије трошак енергената (струја, гас, грејање) социјално угроженим грађанима.

Међутим, ту помоћ тренутно не користи ни изблиза довољан број људи. Око 10 одсто домаћинстава у Србији енергетски је угрожено и приоритет је да се њихов животни стандард и здравље заштите пре потребног повећања цена.

Да ли ће дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника?

Ако не дође до брзог и свеобухватног преокрета у пословању предузећа, то је неминовно. ЕПС је огромне губитке које прави од друге половине 2021. засад углавном финансирао узимајући кредите за ликвидност.

Последица тога је снажан раст задужености предузећа која је у свега неколико месеци порасла за око 40 одсто (са милијарду на 1,4 милијарде евра). Наравно да то не може да траје унедоглед. Уколико се ЕПС брзо не постави на здраве темеље, овај дуг наставиће да расте – и кад-тад ће морати да падне на терет свих грађана Србије.

А онда се отвара и ново питање, како држава да поднесе толико додатно задужење? То се све још увек може избећи, али морају да се хитно предузму озбиљне мере о којима детаљно пишемо у извештају.

Агенција за енергетику дала је сагласност да се од 1. августа повећају цене природног гаса. За крајње купце који имају право на јавно снабдевање цена ће бити виша за 9 одсто. Према рачуници Фискалног савета, гас за домаћинства требало би да поскупи за 65 до 70 одсто, а централно грејање у распону од 10 до 40 одсто, од чега све зависи цена?

Продајна цена гаса морала би да зависи од набавне цене, и ту Србија нема много избора. За разлику од електричне енергије где имамо своју производњу, Србија готово сав гас који троши мора да увезе. А ако се гас тренутно увози по просечној цени од преко 50 динара, а продаје по 32, јасно је да ту нешто систематски није у реду.

Због разлика између набавне и продајне цене гаса, држава је од децембра 2021. до маја 2022. већ помогла "Србијагасу" са укупно око 700 милиона евра – за колико је порастао и јавни дуг који ће враћати сви грађани Србије.

Неправедно је, али и фискално неодрживо да се оваква политика настави тј. да сви грађани Србије плаћају скупи гас уместо оних који га стварно троше. Ово мора да се пресече корекцијом финалне цене гаса која би била далеко већа од 9 одсто.

У вези са тим, недавно потписани нови трогодишњи аранжман с Русијом јесте повољан, али ипак доноси снажан раст набавне цене гаса. Наиме, договорено је да од 1. јуна највећи део гаса који увозимо из те земље (2,2 милијарде кубних метара) и даље плаћамо у складу с нафтном формулом.

То поједностављено значи да цена гаса који купујемо зависи само од кретања цене нафте на тржишту, а не од кретања гаса на берзама (који је вишеструко поскупео, знатно брже од нафте). Међутим, постоје најмање два чиниоца због којих и овај, релативно повољан уговор, ипак подразумева снажно повећање цене.

Први је тај што је и цена нафте на светском тржишту знатно порасла (у шта може да се увери свако ко купује гориво на пумпама). Други је то што је уговорена количина недовољна, па један део гаса Србија мора да купује мимо дугорочног уговора по екстремно високим тржишним ценама.

Како ћемо прегурати зиму што се тиче енергената са прегрејаним ценама?

Следећа зима биће веома изазовна јер се заправо суочавамо са две енергетске кризе – светском и домаћом. Пошто ЕПС није на време инвестирао у своје копове угља, мањак и угља и струје мораће и следеће зиме да се увози, по рекордно високим ценама.

"Србијагас" још није изградио складиште гаса довољног капацитета за стабилно снабдевање земље током зиме (што је одавно било предвиђено да се заврши), па Србија уз све ризике и проблеме у снабдевању гасом мора да закупљује и складишта у Мађарској. Цену свега овог плаћаће, у сваком случају, грађани Србије – или кроз веће рачуне за енергенте (гас, струју и грејање) или тако што ће их држава додатно задужити.

Дакле, следећа зима биће за Србију веома скупа, а још увек постоји и ризик да ћемо имати мањак енергената. Да бисмо прегурали не само њу већ и сваку следећу зиму пресудно је да се напокон уведе ред у домаћа јавна предузећа, а не да се проблеми гурају под тепих. То ће уједно умањити и трошкове које грађани Србије директно или индиректно плаћају због високих цена енергената на светском тржишту, а које ће вероватно потрајати још неко време.

Које су најтеже последице по привреду у светлу најновијих војно-политичких дешавања?

Последњи доступни подаци за Србију показују приметно погоршање најважнијих макроекономских агрегата. Цене све више расту, па је у мају измерена инфлација од 10,4 одсто на годишњем нивоу, а привредна активност већ је у првом кварталу 2022. била благо умањена у односу на последњи квартал 2021. године.

Спољнотрговински дефицит Србије у размени робе и услуга погоршан је у прва четири месеца 2022. скоро три пута у односу на исти период претходне године (од јануара до априла 2022. износио је преко 2,5 милијарде евра, а у 2021. био је испод 900 милиона евра). Стране директне инвестиције умањене су за преко 30 одсто.

И поред ових погоршања, засад се још увек процењује да негативни утицај рата у Украјини на домаћу и светску економију не би требало да буде толико снажан као што је то био утицај пандемије у 2020. години. Наиме, Русија и Украјина заједно чине тек око 2 одсто светског БДП-а, па ће њихов сукоб имати ограничен утицај на укупне економске токове.

Оно што је, међутим, проблем је то што ове земље имају велики глобални значај на тржишту енергената, житарица, индустријски важних ретких метала (никл, паладијум) и неких других специфичних тржишта. Због тога је економски удар овог сукоба веома фокусиран на појединачне сегменте економије, а нас највише погађа његов енергетски аспект.

Питање који захтева ширу и отворену дискусију је зашто смо катастрофалним управљањем јавним предузећима из енергетског сектора у претходним годинама дозволили себи да сад дођемо у овако рањиву ситуацију.