Колике залихе нафте Србија има и шта ће тржишту донети оперативне резерве

У понедељак је сирова нафта била на деветомесечном максимуму – 124 долара, а од уторка цена је падала и до 112 долара, јутрос је 117. Томислав Мићовић објашњава шта се догађа са тржиштем нафте.

"ОПЕК је усвојио план враћања производње на редован ниво још 2020. године као последица ковида, заправо којим темпом ће се излазити из ковида тим темпом ће се повећавати производња", навео је Мићовић.

Указао је да су први пут донели одлуку да јулско и августовско повећање производње буде мало више, односно да се септембарска квота распореди на та два месеца.

"То је тржиште осетило и зато се цена нафте јуче смирила, са преко 120 дошла је на 113 долара", додаје он.

Навео је и да се од септембра 2020. године до данас јасно види непрекидан тренд раста цене нафте која се прелива на цене горива свуда у свету.

Истиче и да је када је почео рат у Украјини тржиште било збуњено, као и да су час били оптимисти, час песимисти, и да су осцилације биле веома велике.

"Потражња за нафтом је, не потрошња, ‘алавост’ за нафтом је узроковала те скокове и страх од несташице. Налазимо се у једном врло нестабилном периоду када је у питању цена сирове нафте", наглашава Мићовић.

Чак 45 одсто већа просечна цена нафте ове године

Указао је на то да је 45 одсто већа просечна цена нафте ове године него прошле.

"Све владе света су решиле да у мањој или већој мери неутралишу удар цене нафте на цену горива. Не може ту са много параметара ниједна држава да управља осим оних које имају пуно своје нафте. Све државе управљају или маржама компанија или својим фискалним дажбинама", објашњава Мићовић.

Влада Србије је продужила уредбу о ограничењу цена деривата до краја јуна, а данас у 15 сати биће објављене нове цене.

Мићовић каже да наша уредба и правилник нису у претходном периоду баш најбоље одсликавали стање на тржишту и долазило је повремено до озбиљног губитка у зони нафтног сектора.

"Значи држава се одрекла девет динара акциза, стиснула је маржу у нафтном сектору на већ опасној граници и то су ове цене које данас имамо", додаје он.

Указао је да је држава проценила да може толико да спусти маржу, али да улазимо у период интензивне потрошње горива.

"Наредна два месеца биће много већа потрошња горива и са овако стиснутом маржом може да дође до угрожавања увоза, а у овом периоду интензивне потрошње домаћа производња није довољна. Треба врло опрезно уредбом управљати, јер су цена и снабдевеност непосредно везани, не можете ви нереалном ценом обезбедити снабдевеност", каже Мићовић.

На питање какву цену данас можемо очекивати, истиче да се не би усудио да процењује.

Шта су оперативне резерве 

Од овог месеца све нафтне компаније које послују у Србији морају правити оперативне резерве. Мићовић каже да је држава посегнула за том обавезом оперативних резерви после десет година колико је та могућност постојала у закону.

"То сигурно подиже сигурност снабдевања, имате неку количину којом компаније не могу да управљају. Они морају да купе те деривате нафте, ставе их у своја складишта, али не могу да управљају том количином горива", објашњава.

Наводи да су то ове године прилично мале количине резерви – четири дана просечне продаје у претходне три године.

"Нафтне компаније ће током јуна морати да обезбеде те залихе да 1. јул дочекају са том количином горива у својим резервама", каже Мићовић.

Истиче да имају где то да складиште, али да ће морати то да финансирају из марже.

"Маржа није добит, из марже се финансира много тога у функционисању нафтног сектора, и у овом случају део средстава из марже ће морати да се издвоји за формирање и чување тих оперативних резерви", додаје Мићовић.

Напоменуо је да је у овим кризним временима потребно очувати што више врста енергената и да су смањене акцизе за бензин и дизел, а нису за течни нафтни гас.

"Протераћемо га, а важно је очувати све врсте енергената на тржишту", указује он.

Сирова нафта у нашу земљу стиже јадранским нафтоводом, али део деривата и баржама Дунавом. На питање има ли других путева за транспорта, Мићовић каже да има, и да смо то искусили када је био изузетно низак водостај Дунава током лета.

"Тада се показало да железница може делом да надокнади, али све то је неупоредиво са транспортом баржама", додаје.

Истиче да су ауто-цистерне најскупљи вид транспорта нафте, а мање су и количине које тако могу да се превезу.

Говорећи о томе колико нафтни ембарго који је Брисел увео може да пољуља снабдевање нашег тржишта, Мићовић објашњава да нафте неће бити мање и да ће сама равнотежа између понуде и потражње бити иста.

"Једино што нафта из овог региона мора да заврши негде другде, а нафта из неког другог региона би требало да дође до Европе. Мислим да ће ту највеће трошкове имати Европа. Русија која ће, с једне стране, морати ту свој нафту негде друго да отпреми, сигурно неће бити исти трошкови као да је допрема у Европу, а са друге стране, Европа ће морати да обезбеди нафту која ће сигурно бити скупља", закључио је Мићовић.