Са фудбалског терена на фарму – повратак у родни крај за Ђорђа је пласман у прву лигу

Поново је заиграо на домаћем терену, али у нешто другачијем дресу. У радном комбинезону екипи РТС-а поносно показује имање које је купио 2017. године. Загрнуто врховима Јешевца и Рудника, са старом кућом и такишом, учинило му се савршеним местом за живот.

Градска гужва младом фармеру не недостаје - спрема се да у Доњој Врбави "направи гужву" тако што ће врата сеоског домаћинства отворити целом свету.

"Ми имамо ту срећу да смо овде где смо и идеја је да деци, нашим људима, приближимо село на најбољи могући начин", каже Ђорђе Исаиловић.

На трпези би се нашло све што локално становништво производи. Свеже малине из породичног засада, сок и џемови.

У преради меса већ се опробао - на специјалитете од моравке је навикао и београдске купце.

За ову аутохтону расу се, каже, одлучио обилазећи Србију и трагајући за решењем како да траву на имању држи под контролом. Занимљиво је да су моравке свиње које најпре пасу, а потом рију и да немају карактеристичан непријатан мирис. Спој екологије и економије на путу до здравља на тањиру.

"Када је овај екстензивни узгој у питању, здравље се не узима у питање, јер храну за њих ми прозводимо. Прихрањујемо само зими и кад крмаче доје прасиће. Оне се саме прасе, наше је да надгледамо и вршимо контролу у смислу селекције. Спорији је мало прираст, то је једина мана, али квалитет меса - ненадмашив", истиче Ђорђе.

Петнаестак моравки ужива уз шуму и луцерку. Десет прасића по крмачи је просек. Иако су комшије у селу биле скептичне по питању одгоја ових грла на овом имању - за вепром Ђолетом сада влада потражња.

У Врбави има још младих породица, школа, продавнице, црква и пре свега - фудбалски клуб, тако да је за нове домаћине све - прва лига.