Мокрин је прво дигитално село у Србији, ратари одговоре траже на апликацији

Зоран Терзин обрађује 350 јутара земље. Ускоро ће метео-податке у атару Мокрина моћи да прати на свакој од својих њива. То није једини бенефит који му нуди пројекат "Дигитално село".

"Имамо те апликације, да би у сваком моменту знали по хектару колико нас кошта, шта смо уложили и, на крају, која ће нам бити зарада", истиче Зоран.

Дигитална пољопривреда свакодневно отвара нове идеје. У случају биљних болести, ратари из Мокрина ће убудуће фотографисати усев, послати на апликацију и одмах добити одговор стручњака шта треба предузети.

"Редовно прелетање целог Мокрина дроном, па ће имати врло прецизну слику са резолуцијом од три сантиметра, где могу буквално да броје биљке. Каква је фаза развоја на ком месту. Моћи ће да добију информацију о томе где тачно треба да узимају узорке земљишта, како би боље одредили мере", наводи Владимир Црнојевић, директор Института "БиоСенс".

Просечна површина поседа у Србији је око 5,5 хектара. Власници који имају ове површине земље чине 70 одсто пољопривредника у Србији.

"Ситан посед ће увек опстати, али ситан посед нема могућност да буде модеран посед, да пружа најсавременију могућност пољопривредним произвођачима. Зато он једноставно мора тражити своје решење или у удруживању или у модернизацији пословања. На мањим површинама, сигурно треба ићи у правцу интензификације производње, на већим површинама уз примену дигитализације производње и то су неки кључни правци у којима могу да размишљају наши пољопривредни произвођачи", каже декан Пољопривредног факултета у Новом Саду Недељко Тица.

Све у оквиру пројекта "Дигитално село" је бесплатно. До сада се прикључило 30 пољопривредника из Мокрина, а очекује се да ће их бити више од сто у наредне три године колико пројекат траје.