Да ли Србин живи на кредит, а умире на рате или је дошло до заокрета

Расте кредитна активност: грађани највише подижу готовинске кредите – 47 процената, стамбене и кредите за адаптацију – 42, а око 10 одсто су потрошачки, пољопривредни и други кредити.

Потпредседник Савеза за имовину и инвестиције Националне алијансе за локални економски развој адвокат Дејан Вуковић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да су у висини износа и квантитета дугови апсолутно били највиши према банкама.

Према његовим речима, по броју дужника највише се дугује јавним комуналним предузећима, кабловским и интернет оператерима, то су две различите политике наплате истих дугова.

Незнатно је већи проценат грађана који не враћају кредите на време, са 2,3 одсто прошлог фебруара на 2,5 процената ове године. 

Истиче да је мали статистички раст нешто што није алармантно, нити значајан показатељ задужености.

"Тренд који имамо задњих неколико година, од када је НБС спровела мере, је такав да смо готово достигли ниво задужености на нивоу земаља ЕУ", рекао је адвокат.

Стога ове стопе апсолутно не показују проблем у задужености али, како каже, не жели да анимира људе да даље иду. Свако одлучује према својим потребама, напомиње Вуковић.

Када банке крећу у активацију и намирење потраживања

Подсећа да банке воде рачуна о корацима које предузимају, код њих су рокови застарелости дужи, не крећу одмах у принудну наплату.

Наводи да најпре иде покушај мирне наплате где банке настоје да преко кол-центара и СМС-а подсете дужнике. Уколико то траје, обављају се разговори, ангажују се специјализоване агенције за покушај поравнања и мирног решења. Пракса је да од шестог месеца банке одлучују да крећу у принудну наплату.

Код комуналних предузећа и телеоператера ти рокови су краћи, каже Вуковић и додаје да имају краћи рок застарелости који је годину дана и раније крећу у поступке.

Када су у питању хипотеке, као најосетљивија тема у вези са принудним наплатама – банке још дуже чекају да на миран начин реше, да нађу начине да реструктурирају дужнике јер и њима није у интересу да воде те поступке, нагласио је Вуковић.

Како каже, дешавају се у периоду од 9. до 15. месеца, тада у највећем броју крећу активације хипотека које су банкарским кредитима обезбеђене.

Обезбеђење за краткорочне готовинске позајмице

Одговарајући на питање какво обезбеђење банке траже за краткорочне готовинске позајмице, Вуковић појашњава да то зависи од политике сваке банке, али у пракси то су најчешће личне менице физичких лица, самих дужника, евентуално нека јемства и административне забране
на зарадама или пензијама.

Према његовим речима, то зависи од висине износа, рочности кредита, али у пракси смо сведоци да отварањем тржишта, растом економије, расте и инвестициона и потрошачка активност – тако да су и модели флексибилнији кад је реч о  брзини и мањку средстава обезбеђења тих кредита.

До ког износа плата може да се оптерети 

Проблем са административним забранама имају и послодавци који се потписивањем такође обавезују.

Банке им шаљу забране, а немају обичај да их обавесте да је клијент код њих рефинансирао кредит или колико је задужен. Раније су банке задуживале до 60 процента плате и то само за стамбене кредите.

"Имате неколико скала везано за могућност наплате на зарадама и лимита наплате на зарадама, код минималне зараде максимум је до четвртине зараде, код просечних зарада то је до трећине, а код изнад просечних зарада може до половине зараде корисника кредита – тако да је раније била варијанта до 60. Она више није на снази", истиче Вуковић.

Што се тиче административних забрана и позиције послодаваца, Вуковић указује да они морају да се придржавају инструкција које им даје закон, морају да наведу тачне податке о сваком запосленом, о стању његове задужености, не само из Кредитног бироа и код послодавца, него и евентуалних синдикалних организација.

У супротним, наводи да би они одговарали повериоцу за штету коју би претрпели због нетачних података.

Може ли послодавац да одбије да потпише административну забрану

Вуковић каже да дефинитивно не само да послодавац може да одбије да потпише административну забрану, него и мора.

"То је нешто што је врло јасно регулисано и они немају ни обавезу ни било шта да на други начин испоставе податке, него да дају тачно стање и да, наравно, уколико је запослени презадужен не дозволе успостављање административне забране", рекао је Вуковић.

Предности е-аукција 

У 2021. на е-аукцији било је готово 2.800 станова, кућа, њива и 11.000 покретних ствари. У првом кругу имовина се нуди по 70 одсто процењене вредности, у другом се цена преполови. 

Адвокат каже да су е-аукције нешто на шта су у Наледу поносни и то нас, како додаје, сврстава у једанаест земаља ЕУ које једине имају е-аукцију.

"То није ништа друго него транспарентан, ефикасан, поједностављен поступак који доводи до тога да се на јавним аукцијама, електронским путем, постигну најбоље цене. Када кажемо најбоље цене, сви мисле да се ту иде против дужника и да се иде на некоректан начин, а постизање најбоље цене је у највећем интересу дужника јер често дуг буде мањи од висине имовине која се продаје, дужнику остане више када се некретнина прода по доброј цени", закључио је Вуковић.