Колико су порасле цене хране и шта је на то утицало

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у марту на месечном нивоу износила 0,8 одсто, што је блиско остварењима из претходних месеци, саопштено је из кабинета гувернера Србије Јоргованке Табаковић.

Месечну динамику кретања инфлације у марту обележили су раст цена прерађене хране, цена у оквиру базне инфлације и цена енергената.

Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у марту износио је 0,9 одсто, као и у периоду децембар 2021. - фебруар 2022. и спорије него у октобру и новембру, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2 одсто.

НБС саопштава да су споријем расту цена прерађене хране допринеле и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница.

Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у марту биле више за 10,9 одсто, а цене непрерађене хране за 26 одсто.

"Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат - прошлогодишње суше, високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа и последично знатно увећаних трошкова у производњи хране", појашњено је у кабинету гувернера.

Глобални фактори утицали на раст цена енергената 

Цене енергената су на месечном нивоу у марту порасле за 1,4 одсто.

Како је саопштено, њихово кретање је у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту.

"Раст цена нафтних деривата у Србији у марту износио је 2,1 одсто и знатно је нижи од раста светске цене нафте, која је у просеку повећана за око 20 одсто, чему је допринела одлука Владе да привремено смањи део акциза на деривате нафте. У вези с тим, очекује се да нова уредба настави да ублажава преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске", саопштено је ис НБС.

Утицај рата у Украјини

Према пројекцији Народне банке Србије из фебруарског Извештаја о инфлацији, међугодишња инфлација требало би да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља.

Неизвесност, која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта претходних месеци услед појаве нових сојева коронавируса, појачана је ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини.

То је за последицу имало додатан знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле.

"И поред тога, процене Народне банке Србије и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини, као и на исход овогодишње пољопривредне сезоне", закључује се у саопштењу.