Шта су обавезне, а шта оперативне резерве нафте и деривата и ко ће све морати да их обезбеди

Вест да је Европска унија скинула Србију и Западни Балкан са листе санкција за увоз нафте донела је олакшање. Наша земља ће несметано наставити да увози нафту јадранским нафтоводом и после 15. маја. То је важно, јер је пре месец дана хрватски "ЈАНАФ" саопштио је да ће нашој земљи, ако не буде тог изузећа, од половине маја морати да прекине доток нафте, јер је НИС-ов већински руски власник "Гаспром њефт" обухваћен санцијама. Томислав Мићовић истиче да је тиме одахнуло читаво тржиште.

"Негде око 70 одсто дизела и око 85 процената бензина које се потроши на тржишту Србије потиче из прераде нафте у Рафинерији нафте Панчево. Самим тим сваки поремећај у допремању сирове нафте би подразумевао јако велики недостатак деривата нафте, рекао бих слободно ненадокнадив или не лако надокнадив недостатак", каже Мићовић.

Напомиње да је просто немогуће логистички обезбедити тако брзо велике количине деривата нафте у окружењу.

Објаснио је и шта је јадрански нафтовод, данас ЈАНАФ. Истиче да је он направљен за време Југославије – повезивао је тада када је изграђен од острва Крк, луке Омишаљ, рафинерију у Сиску, рафинерију у Босанском Броду, рафинерију у Новом Саду и рафинерију у Панчеву.

"У међувремену нити прерађује нафту рафинерија у Босанском Броду, нити у Сиску, нити у Новом Саду – једина рафинерија која је остала на тој траси нафтовода је панчевачка рафинерија и транспорт сирове нафте је овде био угрожен. Није било забрањено да увози сирову нафту, али није имао како да је допреми, јер ЈАНАФ управља нафотоводом на територији Хратске, а од границе односно Дунава до Новог Сада и Панчева тим нафотоводом управља наша домаћа компанија 'Транснафта'", објашњава Мићовић.

Око 30 одсто дизела који се потроши у Србији потиче из увоза

Одређене количине деривата стижу и баржама Дунавом, а Мићовић наводи да око 30 одсто дизела који се потроши у Србији потиче из увоза.

"То је један значајан проценат и стабилност тог допремања нафте из окружења је врло битна за сигурност снабдевања тржишта, али битна је и као један озбиљан вид прекограничне конкуренције, то је за свако тржиште здраво да постоји такав један однос између домаће производње и увоза", додаје Мићовић.

Наводи да је једно време било проблема са водостајем Дунава, да барже нису могле да се товаре ни близу пуног капацитета што је повећавало број обрта баржи, а у једном тренутку је кренуо много већи увоз како би се повећале залихе.

"Држава је подстицала нафтне компаније да повећају што више могу што више своје залихе и у то је у једном тренутку довело и до недостатка бродова, али нико није остао без увоза који је планирао", каже Мићовић.

Шта су обавезне, а шта оперативне залихе нафте 

Држава повећава обавезне резерве нафте и деривата, кажу има за два месеца, али од јула нафтне компаније морају да имају оперативне резерве. Мићовић објашњава да ће од 1. јула све компаније које стављају нафтне деривате на тржиште, прозвођачи и увозници, укупно око 9, 10 компанија, имати обавезу да у сваком тренутку на својим залихама о свом трошку имају деривате нафте на навоу од четири дана своје просечне продаје у претходне три године.

"Из године у годину ће се повећавати тај број дана и доћи ћемо у једном тренутку до десет дана што је прилично велика залиха", додаје Мићовић.

Истиче да ће свака нафтна команија морати из свог капитала да уложи новац у те резерве што подиже трошкове стављања горива на тржиште.

На питање јесу ли нафтне компаније спремне за то, Мићовић каже да за ова четири дана није проблем да нађу складишни простор, али за десет дана мораће да се инвестира у складишни простор, пре свега велики увозници.

"Нафтна индустрија Србија мислим да има довољно складишног простора, јер читава рафинерија Нови Сад, која је некада била рафинерија, данас може се користити као сладишни простор", напомиње Мићовић.

"Смирила се ситуација на тржишту" 

Говорећи о томе каква је сада ситуација на тржишту, Мићовић каже да се смирила ситуација у односу на нагло куповање горива.

"Тада је заиста било драматично, јер нисмо стизали да обнављамо залихе на безинских станицама колико су се бензинске станице брзо празниле, али нико није остао без горива то сам убеђен. Последњих пар недеља нешто је већа само продаја дизел горива него што је то било претходних година и ја бих рекао да је то последица тога што пољопривредници имају могућност да купују деривате нафте на одређеним станицама по знатно нижој цени и то по нашој оцени више није само гориво које је намењено пољопривреди, ту има мало и више продаје него што би реално пољопривреда користила данас, али то је већ ствар коју ће држава у комуникацији са тим нафтним компанијама разрешити", каже Мићовић.

Добра је вест да пада цена сирове нафте. Цена нафте брент која диктира цене на нашем тржишту је пала на око 100 долара, америчка лака нафта је још јефтинија 97 долара. Мићовић истиче да рекордне цене горива које имамо на тржишту почињу да остављају последице и на потражњу.

"Сада више нема тако велике потражње при овако великим ценама горива у целом свету, а друга ствар у Кини се десило доста велико затварање Шангаја и још неких региона што је такође смањило потражњу. Када год се понуда и потражња проближе равнотажи долази или до пада или до стагнације цене", објашњава Мићовић.

Уредба о ограничењу цена је продужена до краја овог месеца, поново је појефтинило гориво, а Мићовић истиче да верује да се ни у петак неће десити неке велике промене цена.

"Треба имати у виду да када се прича о стабилности снабдевања, ја не видим ниједан начин како би уредба могла да допринесе повећању стабилности снабдевања. Она доприноси ограничењу цена, али за стабилност је битно да се администрирање што пре склони са тржшита, како би тржиште могло да одреагује на све промене које се дешавају, тако се обезбеђује стабилност снадбевања", сматра Мићовић.

Зашто је гас за аутомобиле никада скупљи 

Гас за аутомобиле никада није био скупљи, премашио је 100 динара, а Мићовић каже да се више две трећине течног нафтног гаса производи приликом експлоатације природног гаса.

"Он прати те промене на тржишту природног гаса, а ту су јако високе цене, велики скокови, несигурност у експлоатацији и транспорту – све се то рефлектовало и на течни нафтни гас", додаје он.

Наглашава да доста течног нафтног гаса долази из Украјине, Русије, Киргистана, Пољске који су на "врућем терену".