Ко ће од произвођача наредне године морати да плаћа таксе због појачане емисије угљен-диоксида

Сва индустријска постројења која прелазе граничне вредности дужна су да достављају податке о емисији загађујућих материја Националном регистру извора загађивања који води Агенција за заштиту животне средине. То чине и произвођачи грађевинског материјала. Емисија из процеса производње мери се и два пута годишње и доставља Агенцији.

"На високом емитеру меримо десетак различитих параметара – од прашкастих материја, бензена, оксиди, сумпора, оксида азота итд. Та мерења показују у којим границама се крећемо, да ли смо у законским границама. Све наше граничне вредности су усклађене са нормама", наводи Владимир Нађалин, директор производње "Полета" у Новом Бечеју.

У Србији послује 11 циглана, четири фабрике црепа и три фабрике за производњу керамичких плочица. Главни енергент који се користи је гас. Девет циглана користи петрол-кокс, који је јефтинији од гаса али је далеко штетнији.

"Све будуће инвестиције као и оне које тренутно имамо у грађевинском сектору треба да буду усмерене ка смањењу емисије угљен-диоксида. Учешће извоза грађевинских производа наших домаћих произвођача је преко 50 одсто и самим тим доћи ћемо у ситуацију да ћемо бити неконкурентни на европским тржиштима те да ће нам бити отежано пословање у неким наредним годинама", наводи Мајда Петковић, председница Удружења произвођача грађевинске индустрије.

Љубица Санто, менаџер контроле квалитета у фирми "Младост" у Лесковцу, каже да се морају прилагођавати директивама ЕУ и у складу са тим покушавају да нађу алтернативе за енергенте.

Шта се плаћа 

Систем трговине емисијама угљеником али и другим гасовима са ефектом стаклене баште, успостављен је 2005. Примењује се у свим државама чланицама ЕУ, Исланду, Лихтенштајну и Норвешкој. Хрватска се укључила у Систем трговине емисијама 2013. године.

"Ту првенствено постоји трошак који се плаћа кроз куповину угљен-диоксида, емисија које се тренутно купују на слободном тржишту као и свака друга маркентишка роба. С обзиром да је цена CO₂ емисија тренутно поприлично висока наравно да има значајан утицај на пословање свих произвођача, али, између осталог, главни циљ произвођача је смањити емитовање CO₂ емисија приликом производње свог производа у сврху заштите околине и очувања природе", објашњава Ивана Чехулић, из компаније "Нексе" за производњу грађевинских материјала, Нашице, Хрватска.

ЕУ је предвидела да после 2030. ниједна тона емитованог угљен-диоксида не може да буде бесплатна.

"Отуда долази ова прекогранична такса, зато што су они сносили неке трошкове, изгубили нека радна места, фирме су мање конкурентне јер плаћају трошак који ми не плаћамо. Идеја прекограничне таксе или оправдање како га они виде је да се створе једнаки услови за функционисање на тржишту", напомиње Александар Мацура, програмски директор РЕС фондације.

Шта је циљ 

Христина Војводић, правни саветник Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ, истиче да је важно у међувремену ускладити европско законодавство да би се знало на који начин ће се вршити обрачун.

"Прво морају да се пријаве те емисије, заправо да се процени колико ће се плаћати, колико ће коштати треба утврдити и ко ће то плаћати", додаје Војводићева.

Већ сада 11.000 индустријских компанија морају да плаћ́ају таксе на емисију CO₂ када пређу дозвољену границу. Системом трговине за период од 2021. до 2030. године Европска унија планира да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 55 одсто.

Нови механизам има за циљ да спречи фирме да преместе своју производњу из ЕУ у земље са нижим еколошким стандардима, како би одатле продавале робу у ЕУ.