Табаковић: НБС не може да штити од увезене инфлације

Гувернер Јоргованка Табаковић је на представљању извештаја о заштити корисника финансијских услуга, одговарајући на новинарско питање чиме нас централна банка штити од инфлације, навела да централна банка штити да се преко курса инфлација не прелије на домаће цене на које немају пресудан утицај цене енергената и транспорта, а такође и одржавањем стабилности девизног курса.

"Ми јесмо одговорни и посвећени, али нисмо чудотворци", рекла је Табаковићева.

Навела је да је двоцифрена инфлација у периоду од 2008. до 2012. године настала као последица депресијације динара на коју тадашње власти нису реаговале, а динар губио вредност и посредно повећавао инфлацију.

Према њеним речима од 12,8 одсто, колико је инфлација тада износила,  само трећина је била увозног порекла.

"Сада чувамо стабилност курса динара која је претходних 10 година и инфлацијом која је све до прошле године била око два одсто и тако је сачувана реалност прихода", истакла је Табаковићева.

Поновила је да НБС од спољних утицаја не може да штити, али да се Србија ипак боље снашла од других - створене су резерве у храни и енергентима, а Народна банка је раније у време прилива девиза и великих директних страних инвестиција у нашу земљу куповала девизе, како динар не би јачао превише, правовременим интервенцијама на међубанкарском тржишту и тиме себи створила резерве да данас када су осцилације велике и када динар може да слаби, имамо курс динара који смо имали и неколико година уназад.

Табаковићева је навела и да је увозницима енергената, гаса, струје и нафте, обезбеђено више од милијарду и по евра и да захваљујући томе имамо и топле станове и фабрике нам неометано раде.

Истакла је и да је рађено на поправљању структуре нашег дуга, па је тренутно 10,9 одсто дуга у доларима, 57,3 одсто у еврима, 26,6 одсто у динарима а преосталих 5,2 одсто у другим валутама.

На питање да ли се стабилизовала тражња у мењачницама за девизама, Табаковићева је одговорила да према информацијама НБС јесте и оценила да није ни било реалне потребе за већом ефективом, али је потражња била повећана и у другим земљама и навела пример Аустрије.

"Створена је паника и пред изборе и везано за дешавања у Украјини. Та паника је сада заустављен,а али наша контрола мењачница није стала и ми ћемо је наставити и појачати и нећемо дозволити да нико ко има лиценцу НБС ствара страх и панику", рекла је она.

Додала је да ће НБС и даље остати један од стубова стабилности државе.

НБС за три године решила 3.421 притужбу корисника

Народна банка Србије (НБС) је у претходне три године решила 3.421 притужбу корисника финансијских услуга, од чега је 929, односно 27,2 одсто било основано и решено у корист клијената, речено је на представљању трогодишњег извештаја о резултатима рада НБС на пољу заштите корисника финансијских услуга.

Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга НБС Бојан Терзић је навео да финансијски ефекат који су клијенти подносиоци притужби осетили износи око 60 милиона динара, и њима је новац или враћен или им је дуг умањен.

Објашњавајући како се притужба подноси Терзић је навео да се прво подноси писмени приговор банци, сачека се 15 дана и ако банка не реши приговор, подноси се притужба Народној банци Србије.

"Иако је НБС дат рок од три месеца да поступи по притужби, ми смо трајање овог поступка свели у просеку на месец дана", рекао је он.

Директор Одељења у сектору заштите корисника Кристина Буха је говорећи о оглашавању финансијских услуга и њеној важности, навела да се корисници за банку неретко опредељују на основу реклама.

"Зато је НБС 2019. године донела посебан пропис којим је уређено оглашавање и контролишемо да ли банке оглашавају своје производе на начин који је разумљив корисницима и да ли њихове рекламе могу кориснику створити погрешан утисак", рекла је Кристина Буха и навела неколико примера из праксе, где је НБС реаговала јер нису задовољавали прописане стандарде.