Припреме за грејну сезону ове године почињу раније – пелета ће бити, али питање је по којим ценама

Страх због поскупљења енергената натерао је многе да већ сада купују огрев за следећу зиму. Тражња је вишеструко увећана. Угаљ на стовариштима тешко је наћи, а за кубик огревног дрвета треба дати од 6.000 до чак 8.500 динара, док је цена тоне пелета готово 40.000 динара.

Рат у Украјини угрожава и већ ослабљену дрвну индустрију у свету и тако повећава трошкове градње.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже за РТС да анализе показују да је у овом тренутку стабилност тржишта релативно задовољавајућа када су у питању пелет и огревно дрво.

"Пелета има у релативно довољним количинама, посебно на стовариштима која имају директне уговоре са произвођачима дрвног пелета. Њима се пелет испоручује свакодневно. Иако саме фабрике имају доста проблема у свом пословању, улажу пуно напора да обезбеде континуитет производње и испоруке", каже професор Главоњић.

Истиче да мањи проблеми постоје на стовариштима која немају директне уговоре са произвођачима јер код њих повремено буде несташице.

"Упутио бих савет потрошачима да већ сада крену у набавку пелета за наредну грејну сезону иако још ни ова није завршена. Ситуација је таква, енергетска криза је свуда око нас и неке ствари се онда морају радити на време", објашњава Главоњић.

Наглашава да нема разлога за панику јер је ситуација, што се тиче количина, у овом тренутку стабилна. Ипак, неизвесно је у овом тренутку какве ће бити цене.

"Енергетска криза изазвала пометњу у производњи пелета"

На почетку грејне сезоне, у октобру, пелета није било довољно, а цене су и ишле до 250 евра. У новембру се тржиште стабилизавало, да би се сада догодила "експлозија цена".

Професор Главоњић каже да је енергетска криза изазвала праву пометњу у производњи дрвних пелета јер је цена дрвне сировине коју фабрике користе повећана за више од 15 одсто, цена струје за око 40 одсто, а скупљи су и нафтни деривати.

"Када се све то сабере, трошкови производње су повећани за између 55 и 60 процената у поређењу са претходном годином. То се свакако одражава и на цене на тржишту", наглашава Главоњић.

Каже да Европска унија производи 18 милиона, а троши око 19,5 милиона тона пелета, што значи да 1,5 милион увози из Северне Америке и Русије.

"Русија производи око 2,2 милиона тона годишње и преко 80 процената је извозила у Европску унију. Украјина производи око 520.000 тона и такође су огромне количине завршавале у Европској унији. Ми смо увозили и увозимо из Украјине, али то нису велике количине", наводи професор Главоњић.

"Тражи се пелет, скоро да нико не пита за цену"

Професор Главоњић истиче да се притисак из Европске уније због недостатка проширио и на Западни Балкан, па произвођачима у Србији свакодневно стижу упити, поготово из Италије.

"Тражи се пелет и скоро да нико не пита за цену, само за количине. У овом тренутку је незахвално давати дугорочније прогнозе, али ситуација је таква да ће цене у наредних неколико месеци бити у дијапазону између 33.000 и 36.000 динара по тони", каже професор Главоњић.

Наглашава да се још не зна шта ће бити од јуна, пре свега због цене струје која је у овом тренутку фиксирана за индустрију.

"Ако струја поскупи после 30. јуна, сигурно је да ће цене пелета бити повећане", истиче професор Главоњић.

Наводи да се 49,3 одсто односно 1.215.00 домаћинстава у Србији греје на дрво и дрвна горива, док око 110.000 домаћинстава троши пелет.

"Цене резане грађе у Србији дуплиране"

Рат у Украјини додатно је угрозио и дрвну индустрију, а професор Главоњић каже да су глобални токови трговине дрветом и производима од дрвета такви да су цене полуфиналних производа рекордни у последњих 100 година.

"Цене резане грађе у Србији су дуплиране у односу на прошлу годину. У овом тренутку се у Србији јако пуно гради и потражња за резаном грађом четинара је страховито висока", наглашава професор Главоњић.

Каже да Србија већ дуго година увози резану грађу четинара, пре свега из суседних земаља, али сада и тамо постоје проблеми у производњи, па је понуда ограничена, а цене високе.