Kолико хлeба, меса и млека се потроши у Београду, а колико се произведе

Пољопривредна производња организује се у око 60.000 земљорадничких газдинстава на територији Београда. Чак 70 одсто територије главног града чини пољопривредно земљиште, са 160 села и око 40 земљорадничких задруга.

Према подацима Привредне коморе Србије, у Београду се произведе мање него што се поједе хлеба – тачније произведе се 90.000 тона хлеба и пецива, док се поједе 130.000 тона. Али се зато брашно произведе више него што се потроши – 100.000 наспрам 16.000 тона.

Произведе се мало мање млека него што се попије – 80.000.000 литара конзумног наспрам 85.000.000 литара свежег млека.

Што се тиче меса, произведе се више него што се поједе – 45.000 тона наспрам 26.000 тона.

Шећер се произведе скоро дупло више него што заслађујемо колаче и кафе – између 40.000 и 50.000 тона, а произведемо и око 1.200 тона сировог сојиног уља.

Статистика показује да би Београд теоријски могао да издржава сам себе, када је реч о основној храни.

Међутим, Александар Богуновић из Привредне коморе Србије истиче да се бројке везују за седиште фирми, те да то може створити погрешну слику будући да, како каже, добар део фирми има седиште у Београду а производи ван главног града.

С друге стране, као важан податак за пољопривредна газдинства у околини Београда истиче велику потрошњу која се бележи у престоници.

"Имамо два милиона становника, доста хотела, ресторана, кафића, велику посећеност и страних и транзитних туриста. Све то утиче на потрошњу – и уља и брашна, јако велике количине иду кроз ресторане", каже Богуновић.

Додаје и да се годишње потроши 100.000 тона поврћа и 40.000 тона воћа.

Да ли је сељаку у Београду лакше 

Због велике потрошње, између осталог, пољопривредницима који су ближи Београду лакше је него онима са југа, каже в. д. градског секретара за пољопривреду Саво Павичић.

"Сељак у Београду није толико тешко бити као што је у осталим деловима, баш због количина које се потроше у Београду… Лакше је сигурно – инфраструктура, тржиште, климатски услови. Београд има изузетне климатске услове за пољопривредну производњу", рекао је Павичић уз напомену да и Град обезбеђује субвенције.

Међутим, и Павичић и Богуновић сагласни су да то да ли је лакше – у великој мери зависи од тога чиме се пољопривредник бави. У предности су, додају, они који се баве воћарством и повртарством, због великих хладњача, лакшег извоза, великог броја пијаца на којима могу продати своје производе.

Проблеми у овом послу су неизбежни, будући да је реч о фабрици под отвореним небом.

"Ниједном пољопривреднику није лако, али ми се трудимо да му олакшамо кроз подстицаје, едукацију, у сарадњи са Пољопривредним факултетом одржавамо и бесплатне обуке што се тиче воћарства, пчеларства, органске производње која је сад у повоју и све више заступљена", каже Павичић.

Трошкови производње и осигурање приноса само су део онога што мучи пољопривреднике.

"Тешко је износити прогнозе тога колико ће шта поскупети, прошле године је све отишло 30 посто у просеку, неке ствари су поскупеле 50 посто... Цена инпута игра велику улогу, цена ђубрива је три пута већа и она је везана за цену гаса. Битно је да га има, држава ради на томе, да су обезбеђене довољне количине ђубрива... Што се тиче енергетике, све зависи колика ће нам бити цена, још увек имамо ту цену под контролом...", рекао је Богуновић.

Напомиње и да приходи произвођача умногоме зависе од тога да ли производе мању количину и пласирају на пијаци, или производе веће количине за неку прерађивачку индустрију.

Град Београд у Младеновцу има Саветодавну службу, која може помоћи свима којима су потребни савети око осигурања – будући да су услови осигуравајућих кућа тешки јер је и ризик велики.

Оно што може да помогне и олакша производњу јесу субвенције, које дају и држава и Град.

Према Павичићевим речима, субвенционише се куповина трактора, пољопривредних машина, а ту су и подстицаји за воћарство и пчеларство.