Брнабић: Србија ће бранити своју позицију упркос ужасним притисцима

Одговарајући на питање члана Председништва Савеза економиста Србије Драгана Ђуричина да ли ће се Србија препозиционирати, Ана Брнабић је рекла да ће Србија, без обзира на ужасне притиске, бранити своју позицију у актуелној међународној кризи, јер је аргументована и ослања се на међународно право, правду, принципе.

"Та позиција је изузетно тешка. Мислим да је оно што штити мале земље као што је Србија, управо аргументована позиција. Иако је тешка, једино што имате су аргументи. Када изгубите ту позицију, да нешто као мала земља можете да браните аргументима, налазите се на још нестабилнијем тлу када сте били присутни, али могли сте аргументовано да браните позицију", рекла је она.

Позиција коју смо заузели је позиција која брани све што смо постигли до сада, рекла је она.

Истакла је да се привреда и Влада заједно суочавају са кризом и да само заједно могу да постигну неке резултате.

Додала и да зато увек прати закључке Копаоник бизнис форума, који су добре смернице за Владу.

Казала је да су сви мислили 1. јануара да је најгоре прошло, затим када су видели шта је било у тој години очекивали да ће 2022. бити много боље, али да је онда дошла нова криза и рат у Украјини.

Три кључна резултата Владе

Говoрeћи о постигнутим резултатима Владе, подсећа да је 2014. била фискална консолидација коју је покренуо председник Александар Вучић и да је од 2017. био постављен циљ да се обави транзиција наше економије са радно заснованих инвестиција, што је тада било неопходно због запошљавања људи, на економију засновану на знању и иновацијама.

Како је рекла, три су кључна резултата владе – развој иновација и нових технологија како не би били препознати као земља јефтине радне снаге већ као земља иновативних и паметних људи где се улаже у истраживање и развој.

"ИКТ сектор је имао извоз већи 1,8 милијарди евра, што је био наш најважнији извозни сектор, са највећим извозним потенцијалом и имали смо ту суфицит већи од 1,3 милијарди евра", навела је она.

Истакла је економски раст који је износио у 2021. – 7,4 и 7,6 одсто и да ће се тек крајем године знати прецизно колико је износио.

Подсетила је да је пад прошле БДП-а у 2020. био свега 0,9 одсто.

Како је рекла, трећи највећи резултат је постигнут у владавини права и усвојеним уставним амандманима, што је прошло прилично незапажено.

Чланство у СТО задатак за нову владу

"Кад питате привреду, правосуђе је био проблем, дуги судски процеси, па смо за велике стране инвестиције морали да као држава да гарантујемо да ће у било каквом судском поступку бити релевантна међународна арбитража", рекла је премијерка и додала да су тим амандманима отворена врата за независно правосуђе без политичких утицаја.

На питање шта је остало за нову владу да уради, рекла је да је то свакако чланство у Светској трговинској организацији, јер је то веома важно за заштиту наше привреде и њену конкурентност.

Друга ствар је, каже, даља реформа јавних предузећа јер она и даље вуку економију на доле.

Каже да је усвојена стратегија о управљању предузећима у државном власништву и акциони план, али да се није много одмакло.

Дигитализација надокнадила заостатак 

На питање шта треба да буде у фокусу за даљи развој, Брнабићева је рекла да смо улагањем у дигитализацију надокнадили 10 или 15 година заостатка у односу на друге земље, као и дошли на свега око 15 година заостатка у односу на Немачку.

Када је реч о демографским проблемима, Брнабићева је рекла да држава даје велику помоћ породицама са децом и покушава да побољша услове живота грађана, али да то не значи само раст плата, већ и боља живота средина, квалитет образовања и друго.

Нагласила је да је и повратак наших људи из иностранства, посебно оних високообразованих, огроман потенцијал за развој.

Напомиње да и даље имамо проблем са великим одливом мајстора и занатлија, на пример, варилаца, столара, возача...

За зелену транзицију до 15 милијарди евра

Говорећи о зеленој транзицији, рекла је да је Србији потребно 13 до 15 милијарди евра како бисмо достигли најбоље европске стандарде, а то значи и улагање у канализацију, пречишћавање отпаних вода, трансферне станице за отпад, филтере за термоелектране и друго.

"Ту нисам урачунала и истраживање за развој зеленог водоника, чему морамо да посветимо много више пажње", навела је она.

Брнабићева је казала да би Србија могла да доведе и инжењере и програмере из Русије и Белорусије и других земаља из кризног подручја и да их искористи за свој раст.

"Верујем да уколико се трудимо и добро дефинишемо снаге и потенцијале, можемо да сачувамо позицију и искористимо пропуштено вереме."

Додала је и да је она непоправљиви оптимиста.

"То је моја улога у свему овоме", поручила је Брнабићева.