Удружење жита Србије: Несташице неће бити, конкуренција користи сукоб и прави хистерију

Сунчица Савовић је рекла, гостујући у Јутарњем програму, да вишкови пшенице у овом тренутку у нашој земљи износе око 1.200.000 тона.

"Ми смо после жетве 2021. године, када смо имали рекордан род, располагали са скоро 3.700.000 тона пшенице. Наша укупна домаћа потрошња не достиже ни 1.700.000 тона, што значи да је вишак за извоз и завршне залихе већи од два милиона тона. Ми смо од почетка економске године за пшеницу, до краја фебруара извезли око 724.000 тона пшенице и извезли смо брашна око 82.000 тона. Када се то прерачуна на зрно, укупан извоз пшенице је 830.000 тона. Када одузмемо оно што нам је потребно за домаћу потрошњу, а отприлике месечно трошимо 125.000 тона пшенице за све намене, ми видимо да вишкови пшенице у овом тренутку у нашој земљи износе око 1.200.000 тона", навела је Савовићева.

Када је реч о цени хлеба, подсећа да је до 9. маја на снази уредба о обавезној производњи и промету хлеба "сава" од брашна тип 500.

Подсетила је и да су цене намирница биле на највишем нивоу у последњих 10 година и пре сукоба Русије и Украјине. 

Како држава може да утиче на цене 

Држава, каже, има више начина да утиче на кретање цена када се на тржишту десе поремећаји, као што је то сада случај.

Што се тиче царинске политике, наводи да држава има два начина.

"Прва опција би било укидање увозних царина на пшеницу. Она можда у овом тренутку не би ни била адекватна, с обзиром на то да је пшеница свуда у региону скупа, а друга опција је увођење извозних такси или царина на извоз пшенице", каже Савовићева.

Такође, додаје, држава може регулисати тржиште уређивањем извозних квота, као и најмање популарном мером, комплетном забраном извоза.

"Најрационалније у овом случају би било увођење извозних квота", каже Савовићева и објашњава да би било одређено у којој количини у односу на залихе би се увеле квоте. Ограничење извоза пшенице најавио је недавно председник Александар Вучић.

Држава врло близу увођења квота 

Директорка Удружења жита Србије истиче да је држава врло близу увођења квота.

"Житарица има довољно, ми вишкове имамо. Нисмо у опасности апсолутно да останемо без пшенице на домаћем тржишту", поручила је Савовићева.

Навела је да ни једна земља у окружењу, која је конкурент Србији у извозу, нема званичну одлуку о ограничењу извоза. "Апсолутно ниједна. Видећемо, ситуација се може мењати у току недеље", напомиње Савовићева.  

Конкуренција користи испадање Русије и Украјине и прави хистерију

"Испадање из трговачких токова Украјине и Русије, два велика извозника, користи њихова конкуренција, која путем медија прави страх и хистерију са циљем да за себе постигне што бољу цену", објашњава Савовићева.

Неминовно је, према њеним речима, да ће у неком тренутку сви увидети шта се дешава на светском тржишту и да ће се цена регулисати.

"Тешко је рећи у овом тренутку када, можда најраније за месец-два, али свакако хоће", очекује Савовићева.

"Несташица неће бити ни у Србији ни у свету"  

Сасвим је сигурно, истакла је, да несташица на светском тржишту пшенице и кукуруза неће бити.

"Неминовно је да ће доћи до неке промене што се тиче трговинских токова. Велики купци мораће да пронађу нека алтернативна тржишта. Зато ће бити потребно неко време, али оно што је сигурно јесте да Србија производи више житарица и уљарица него што је нама потребно и да апсолутно не можемо да очекујемо, немамо на основу чега да очекујемо несташице у било ком смислу", закључила је Савовићева.