Да ли украјинска криза хлади радијаторе – колике су нам залихе да издржимо без рестрикција

Рат се не води само оружјем и не само на територији Украјине. Жестоке су борбе и на финансијском, трговинском, енергетском пољу. 

Петар Станојевић је рекао, гостујући у Београдској хроници, да Србија нафту купује на Блиском истоку из Ирака, и да тај правац није угрожен.

"Србија добија нафту танкерима, они се истоварају у Омишу и онда Јадранским нафтоводом стиже у Србију", објаснио је Станојевић.

Србија има и одређене резерве нафтних деривата – дизела и бензина за два месеца, мазута за пет до шест месеци и керозина за око четири месеца.

"Сада да нам неко прекине сав довод свега имали бисмо при најнормалнијој потрошњи да не буде никакве штедње", рекао је Станојевић.

Уговори са партнерима

Напомиње да Србија има дугорочне уговоре са снабдевање гасом.

"То је једини дугорочни уговор. Нафта се купује на три, четири или шест месеци. Не постоји специјална бојазан да ће снабдевачи прекинути снабдевање српске рафинерије", подвукао је Станојевић.

Да ли смо у режиму штедње

Станојевић је, одговарајући на питање зашто су у последње време радијатори у неким деловима Београда млаки, рекао да је његов радијатор топао. Подсећа да је данас одржана радна група за сигурно снабдевање.

"Поставио сам питање директорима топлана, речено је да никаквих рестрикција нема, потпуно је стабилно снабдевање гасом и мазутом", каже он.

Последњих дана је било проблема у Смедереву, Лесковцу и Зајечару, јер те топлане нису одавно платежно способне и ликвидне, па имају проблема са набавком мазута, који је релативно скуп.

"У овом моменту штедње нема", рекао је Станојевић.

Постоје кризни планови за снабдевање гасом, нафтом и далеко су од тога да су активирани, напомиње Станојевић. Према његовим речима, они подразумевају поступање у различитим ситуацијама.

"Тренутно ни по једном од тих планова немамо индикаторе да улазимо у кризно стање", истакао је Станојевић.

Шта је са струјом

Каже да је добро што се ЕПС организовао и повећао сопствену производњу, а увозили смо чак 1.000 мегавата на дан.

"Тренутно увозимо струју, 125 мегавата, а увозили смо преко хиљаду – 10 пута мање. ЕПС се реорганизовао, производња угља се стабилизовала, направили су распоред које електране улазе и излазе са система, хидрологија је доста добра и велика је производња одатле, гасна електрана код Панчева је ушла у пробни рад, ветар је дувао ових дана – тренутно увозимо десет пута мање струје него пре месец дана", рекао је Станојевић.

Колико можемо да издржимо, а да немамо рестрикције

Према његовим речима, гас је проблематичан, али залихе гаса су на највишем могућем нивоу у ово доба године – 112 милиона кубних метара, то нам омогућава да и ако не добијемо кубик гаса можемо месец дана да издржимо, па и више.

"Провукли бисмо се до краја сезоне", напомиње Станојевић.

Реално је очекивати да проблем буде то што бродови не плове Црним морем, а њиме се транспортује велика количина деривата. То може да буде проблем у некој будућности, каже Станојевић.

Такође, износи и чињеницу да Рафинерија у Констанци не ради, тако да није све идеално.

Поскупљење енергената

Ако се посматрају цене енергената, струја кошта више од 200 евра за мегават-сат, а мерама Владе Србије је ограничена на 75 евра за мегават-сат за привреду, што се тиче становништва оно се налази у режиму регулисаног снабдевања.

Одлука Владе донета је са важењем од 1. јануара до 30. јуна, привреда купује по 75 евра за мегават-сат.

Слично је са ценом гаса, сведене су на ниво из новембра, на оних 270 долара на хиљаду кубика, грађанство и привреда плаћају по тим ценама, држава супституше разлику у цени, а уредба ће бити продужена за још два месеца, закључио је Станојевић.