Берзе пшенице усталасане због Украјине, какво је стање у Србији

Да би купио килограм минералног ђубрива за прихрану пшенице, Стеван Дујин пољопривредник из Новог Бечеја морао је продати четири килограма пшенице. Сматра да су то нереално висока улагања која се неће вратити за четири месеца кад пшеница сазри. Зарадиће они који могу да плате вишемесечно складиштење.

"Из праксе знам да је увек била најминималнија цена у жетви. Сад децембар, јануар, фебруар су цене отишле горе. Ко је оставио да прода сад, тридесет посто је зарадио," рекао је пољопривредник из Новог Бечеја Стеван Дујин.

Очекивано је било да се усталасају светске берзе, сматра аграрни аналитичар Жарко Галетин. Цена је дневно расла од два до пет одсто јер су у ратном сукобу велики произвођачи пшенице.

"Русија и Украјина заједно располажу са једним потенцијалом од око 28 до 30 посто укупног светског извоза пшенице. Русија је то најавила и пре ове, да кажем ескалације сукоба да ће квотирати извоз пшенице. Стопирала је извоз минералних ђубрива рецимо. Тако да Русија није ту једина. Русија је земља која иначе врло често прибегава таквим мерама," рекао је аграрни аналитичар Жарко Галетин.

У Србији је прошле године родило око 3,4 милиона тона пшенице. Половина је довољна за годишњу домаћу потрошњу.

"Ми смо до сад извезли негде око 670 хиљада тона, тако да преко милион тона ми имамо расположиво за извоз. Значи и поред наших потреба преко тога имамо," истакао је директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић.

До средине протекле недеље трговања пшеницом на новосадској берзи скоро да није било. Крајем недеље повећана је тражња и цена. Закључени су уговори за 31 динар са роком испоруке до краја априла.