Станић: Нема потребе правити залихе због Украјине, постоје алтернативни путеви снабдевања

После вести да је Русија покренула војну акцију у Украјини, цена нафте од јуче је скочила на скоро 104 долара за барел. Порасла је и цена природног гаса за 4,7 одсто, као и цена злата на 1.942 долара за унцу. На максимуму је и цена сирове америчке нафте, чак 97,40 долара, највише од августа 2014. године.

Све трговинске активности на московској берзи су обустављене, јер су рубља и цене акција пали на доње границе које је берза поставила. Таласају се и цене на тржишту хране.

Како ће се светска превирања одразити на српску економију и има ли разлога да бринемо да ли ће доћи до нових поскупљења и несташица енергената или хране? Привредна комора Србије формираће данас специјализовани кризни тим и отворити кризни кол центар за хитно решавање проблема привредника и економских последица, узрокованих кризом у Украјини. 

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори, објаснио je гостујући у Јутарњем програму РТС-а да ће се формирати помоћ нашим компанијама које сарађују са тржиштем Украјине, како би се нашао начин да им се помогне што се тиче увоза и извоза робе, слично попут помоћи на почетку пандемије.

"Имамо око 700 компанија које извозе у Русију, 850 милиона евра извоза, а 150 милиона евра у Украјину што је доста мање", навео је Станић.

Према његовим речима, због ситуације у Украјини је неизвестан извоз у ту земљу, што за Русију тренутно није случај, али због пада рубље, цена наше робе ће порасти, односно неће бити конкурентна.

"Нисмо очекивали овакав развој политичке ситуације, али кад имамо овакво стање онда реагују цене и енергената и хране", навео је Станић, додајући да постоји тренд инфлаторног притиска и због транзиције ка зеленој енергији, раст потреба за храном, а овај догађај је повезан и са енергентима и са храном.

Како је навео, и Украјина и Русија су велики извозници житарица.

Из Украјине највише увозимо руду гвожђа

"Имамо раст цене нафте од 2014. Међутим, када имамо ограничене цене неких производа, а цене сировина за те производе расту, онда се то одражава на привреду", напоменуо је.

Станић је рекао да из Украјине највише увозимо руду гвожђа, Железара у Смедереву зависи од руде из Украјине тако да би у случају прекида сарадње морала да се траже друга решења.

"Са многим државама економски односи су последица политичких односа", каже.

Што се Србије тиче, напоменуо је да је она готово самодовољна у производњи житарица и да то неће бити проблем у овој кризи, али енергенти су проблем. 

Међутим, не верује да ће доћи до несташице енергената, али се пораст цене може очекивати, па се може очекивати и повећање осталих цена због тога.

Према његовим речима, инфлација је 8,2 за јануар, а када имамо инфлацију онда је то општи пораст цена, који ће се видети у енергентима, храни, грађевинском материјалу.

Каже да нема потребе правити залихе, јер се лако могу наћи алтернативе за производе.

Ово није догађај као на почетку пандемије када је дошло до прекида ланца снабдевања", истакао је Станић.