Реална вредност јапанске валуте пала на најнижи ниво у пола века

Реална вредност јапанске у поређењу с другим главним светским валутама, као што су долар, евро или јуан, пала је на најнижи ниво од 1972. године, јављају медији у Земљи излазећег сунца.

Реч је о параметру који се назива "реални ефективни курс", који у процени вредности валута у обзир узима цене, односно стопу инфлације у свакој од земаља. 

Мада је номинални курс јена у односу на долар и евро данас релативно низак у односу на време грчке дужничке кризе пре десетак година која је уздрмала европску валуту и појачала перцепцију да је јен безбедна валута вредна инвестиција, он је и даље далеко од најнижег историјског нивоа.

Зато, више од самог номиналног курса, истичу економисти, реалну вредност јена у поређењу с другим важним светским валутама надоле вуче инфлација, која се сада захуктава услед поскупљења нафте и гаса, трошкова транспорта и поремећаја у ланцу снабдевања. 

Конвенционално размишљање под лупом сумње

У Јапану већ деценијама важи логика да слабији јен, иако поскупљује увозне артикле и тако оптерећује новчанике грађана, укупно гледано погодује домаћој економији, јер је она извозно оријентисана и производи скупе квалитетне артикле с великом додатом вредношћу који нису доступни свим потрошачима у иностранству, нарочито оним у развијеним земљама.

Зато пад јена подразумева појефтињење релативно скупих јапанских производа (из области електронске, машинске и аутомобилске индустрије у иностранству) и већу продају. 

Такође, када јапанске фирме у иностранству, којих има десетине хиљада, повуку свој капитал у страној валути назад у земљу, ако је јен слаб они за њу могу да добију више новца код куће.

Међутим, последњих година, истичу стручњаци, та уврежена логика губи на убедљивости, јер је услед економског развоја и раста куповне моћи у Кини и све јаче конкурентности тајванских, јужнокорејских и кинеских предузећа, велики број јапанских компанија одлучио да пребаци своја постројења у најмногољуднију земљу света и околне државе, попут Вијетнама и Тајланда, како би умањиле трошкове за радну снагу, производни простор и енергију.

То значи да је све мање извоза из саме острвске царевине на страна тржишта, па и све више увоза из иностранства, јер се са сељењем јапанских фабрика на азијски континент и део производа које оне праве за потребе јапанских потрошача сада одатле допрема бродовима.

Раст цена транспорта због проблема с обезбеђивањем здравих бродских посада и проблема пребацивања помораца између земаља због затварања граница услед епидемије, као и раст цене енергената знатно су поскупели увоз, па мане које инхерентно носи слабост домаће валуте долазе више до изражаја.

У том смислу важно је рећи да је Јапан међу највећим светским увозницима угља, течног природног гаса и нафте, а у иностранству такође купује и преко 60 процената хране за своје становништво. 

Од проблема дефлације до проблема инфлације

Инфлација је у Јапану приличан новитет. На пример, у односу на 1995. годину цене у САД су данас просечно 84 посто више, док је у острвској царевини у последњих четврт века инфлација била само четири посто.

Стагнирање цена, па и честа дефлација, у Јапану су последњих деценија фактор који успорава економију, и јапанске владе су до прошле године, упркос подршци централне банке, дуго времена неуспешно покушавале да остваре за раст идеалну инфлацију од два одсто годишње.

Сада се, међутим, све то мења. Након бензина и струје, осетно поскупљује храна. На пример, цена плодова мора попут рибе, јежева и октопода последњих дана је порасла између 16 и 28 процената због раста цене горива.

Раст цене струје одмах се одразио на воће и поврће које се узгаја у стакленицима, у неким случајевима и до 24 одсто. Маргарин, мајонез, говеђе месо и други увозни продукти поскупели су преко десет процената. То је лоша инфлација какву влада у Токију није желела.

Иако је због великог појефтињења телекомуникационих услуга, попут дажбина за мобилне телефоне, инфлација у јануару у Јапану укупно и даље била врло ниска, упркос неким од наведених поскупљења, она тек "полеће", због чега забринутост економиста и грађанства добија све више простора у извештавању медија. 

Неизвесности умногоме доприноси и политичка криза у Украјини, па све више приватних инвеститора у Јапану купује злато, како би заштитили вредност своје уштеђевине, с обзиром на то да јен губи реалну вредност.

Слаби јен и растућа инфлација сада угрожавају стандард становништва на начин који у Јапану деценијима није био забележен.