Растућа трговинска размена између Москве и Пекинга – економски и безбедносни императив

Разговоре руског председника Владимира Путина и кинеског лидера Си Ђинпинга на дан отварања Зимских олимпијских игара у Пекингу западни медији пропратили су врло пажљиво у светлу догађаја у и око Украјине, с нагласком на геополитичком значају војно-политичког партнерства између Русије и Кине.  

То партнерство, међутим, укључује и врло важан економски елемент, који је тим више битан што Москви прете оштре економске санкције, при чему је на нишану посебно руски извоз природног гаса у Европску унију.

У разговорима два председника 4. фебруара постигнут је договор да се конкретизује идеја о повећању економске размене две земље на двеста милијарди долара годишње до 2024, што је као циљ постављено приликом боравка кинеског председника у Русији 2019. ради учешћа у раду Економског форума у Санкт-Петербургу. 

Обим трговине између Русије и Кине у 2019. био је око 110 милијарди долара. Након благог пада на око 108 милијарди у првој години епидемије, у 2021. порастао је значајно, на чак 146 милијарди. 

То се у великој мери може приписати наглом скоку потражње за природним гасом у Кини у тој години до које је дошло због опоравка привреде након зауздавања епидемије и због настојања да се ради смањивања емисија штетних гасова који доприносе загревању планете смањи ослањање на угаљ.

Руски гас у Кину тече кроз "Моћ Сибира", гасовод од близу 4.000 километара који се завршава у Владивостоку и има крак ка југу, ка другој највећој економији света. Он је пуштен у рад 2019. и има капацитет од 61 милијарде кубика гаса годишње, при чему је 38 милијарди пројектовано за извоз у Кину. 

Руси планирају и изградњу близу 2.600 километара дугог гасовода "Моћ Сибира 2", чији би капацитет требало да буде око 50 милијарди кубика годишње и буде готово искључиво намењен снабдевању Кине и Монголије. 

Енергетика на првом месту

По саопштењу Министарства за економски развој Руске Федерације, две земље сада планирају да унапреде економску размену посебно у области енергетике, односно, технологија за развој и коришћење обновљивих извора енергије, као што су соларна енергија и енергија ветра, и за складиштење струје, али и да појачају сарадњу у вези са нуклеарном и хидро енергијом. Очекују се и заједничка улагања у пројекте везане за коришћење биомасе и водоника као горива.

Медији у источној Азији, међутим, истичу да мада се Кина сагласила да купи још један контингент од, верује се, 10 милијарди кубних метара гаса годишње, који би био допреман кроз "Моћ Сибира 1" (који још није достигао пуни капацитет), није потписан споразум о инвестицијама у "Моћ Сибира 2".

У највећој земљи света много се очекује од будућих продаја енергената кроз тај неизграђени гасовод, чији би терминал требало да буде у густом индустријском појасу северно од Пекинга. Он у условима када Русији прете санкције ЕУ представља артерију од виталног економског значаја за Москву. 

Разлози за одлагање потписивања договора о инвестицији у тај врло скупи пројекат пре свега се виде у чињеници да због међународних обавеза у смањењу емисија угљен диоксида које је Кина недавно преузела, у тој земљи предстоји много инвестиција у нуклеарну и обновљиве енергије, због чега се очекује да ће за отприлике две деценије потражња за природним гасом у значајној мери пасти.

Такође, верује се и да Пекинг није желео да потписивањем огромног уговора у тренутку када влада велика војно-политичка затегнутост у Украјини привуче нову бујицу критика са Запада.   

Иначе, у трговини с Русијом, Кина је последњих година остваривала највећи приход извозом производа електричне, електронске и машинске индустрије, а потом текстила и пластике. 

Водећи артикли у руском извозу у најмногољуднију земљу света су сирова и рафинисана нафта, природни гас, дрво и дрвне прерађевине.

Кина је највећи руски трговински партнер, земља из које Русија највише увози и у коју највише извози. Размена Москве с Пекингом је чак два и по пута већа од оне између Русије и њеног другог највећег спољнотрговинског партнера Немачке.

Мада је са укупно 535 милијарди долара суфицита у односу на иностранство Кина држава с најбољим спољнотрговинским салдом на свету, Русија је до сада углавном имала позитиван трговински салдо с том земљом, захваљујући својим богатим природним ресурсима. 

У ситуацији када су САД увеле тарифе на многе кинеске производе и прете санкцијама против Русије, уз стални притисак на своје војно-политичке савезнике да смање зависност од економске размене с те две земље, даље повећање обима трговине и технолошке сарадње између Москве и Пекинга по свом значају превазилази поље економију и задире у област безбедности.