Радници и пандемија – да ли су компаније више запослиле или отпустиле

Истраживање је рађено на репрезентативном узорку – више од 1.500 компанија са готово 300.000 запослених, приходом од близу 22 милијарде евра и извозом у последњем кварталу од 8,2 милијарде евра.

Помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је ПКС у сарадњи са Републичким заводом за статистику ради анкету на кварталном нивоу од 2019. године.

"Гледамо каква је реализација квартал на квартал, четврти квартал 2021. у односу на трећи квартал 2021. и очекивања први квартал 2022. у односу на последњи квартал 2021. Око 44 процента је реализовало боље привредне перформансе што је наставак добре економске активности као последица опоравака од пандемије, 35 одсто је оних који задржавају исти ниво што је врло добра база", напоменуо је Станић.

Када погледамо очекивања за први квартал, видимо да је око 40 одсто оних који очекују смањење у односу на последњи квартал 2021. године. Битно је напоменути да је то пре свега због сезонског карактера, јер на пример у трговини падну промети у јануару него што је то било у односу на децембар генерално, објаснио је Станић.

Напомиње да у енергетици и металској индустрији расту промети, али што се тиче анкетираних компанија у туризму – забележен је пад у односу на трећи квартал прошле године. Темпо релативно добре економске активности се наставља.

Каква је пословна клима 

За готово 80 одсто испитаника пословна клима је била повољна, а сличан број њих има таква очекивања и у наредном периоду.

Станић каже да је то добра ствар да су очекивања уједначена, јер имамо стабилно пословно окружење. Када погледамо да би у дужем временском року требало да се смањи и број испитаника који су имали негативна искуства са пословним окружењем и који говоре да је лошије него што је било, то је око 20 процената.

Велика база анкетираних фирми на репрезентативном узорку говори да је оно или боље или непромењено.

Такође каже да се многе компаније жале на објективне проблеме, који су последица међународног тржишта, односно раста цена. Одређени проблеми су више увезени него што су интерног карактера.

Шта бележе извозници

"У 2021. је био значајан раст извоза у односу на 2020. Овде се посматра број фирми не укупан извоз у вредности, него број фирми и због значајног броја микрокомпанија то је другачије у очекивањима за први квартал у односу на крај прошле године", каже он.

Велике компаније које су носиоци извоза имају позитивна очекивања, ова негативнија очекивања код извоза су генерално карактеристика микро и малог бизниса.

Добро је када се увозе репроматеријали

Сматра да је добро да увозите репроматеријале и производе ниже фазе прераде, да бисте их прерадили у производе више фазе, али често је проблем ако је земља значајно зависна од увоза сировина па када се деси криза одрази се на локалну привреду – када говоримо о Србији реч је о енергентима.

Око 70 одсто компанија које су се изјасниле да увозе репроматеријал кажу да је разлог то што нема супститута на домаћем тржишту, а неко говори да је то неодговарајућа цена у односу на квалитет. Србија је значајно зависна од увоза репроматеријала и уопште сировина за производњу.

"Или је недовољна количина којима располаже домаћи понуђач или неодговарајући однос цена – квалитет. Већина је оних који говоре да супститута у земљи нема. Чињеница је да треба обратити пажњу на то да се подигне квалитет домаће прераде и могућности већег снабдевања домаћег тржишта кроз веће капацитете", рекао је Станић.

Упркос томе што је и прошла година била пуна изазова, више од половине анектираних компанија је имало неку инвестицију.

Прерађивачка индустрија која мора са растом извоза, међународне тражње да повећава капацитете. Важно је да имамо још већа очекивања у смислу улагања у овој години у односу на претходну, јер је значајно са становишта великих и малих компанија, које су у ланцима снабдевања да имају средства да инвестирају у савремену опрему како би одговорили захтевима.

Запошљавање и отпуштање 

Када је запошљавање у питању, поставља се питање да ли су компаније више запошљавале или отпуштале и какви су даљи планови.

Према Станићевим речима, то је кључни показатељ успешности привреде.

"Велика већина компанија није повећавала незапосленост, нису имали отпуштања, 13 одсто је у четвртом кварталу имало отпуштања, нето резултат је позитиван, тај тренд се наставља у првом кварталу у позитивном смислу", истакао је Станић.

Инфлаторна очекивања

Станић каже да се око 72 процената анкетираних изјаснило се да су порасле цене инпута за производњу.

Рокови испоруке, материјал који користе и њихови финални производи нису промењени. Тржиште је стабилно, временом се инфлаторни проблем повећава, он ће захватити и други квартал ове године.

Референтан каматна стопа је била један одсто, али одређене околности које буду потрајале могу угрозити привреду – 60 одсто је оних који нису повећавали цене производа.

Проблем имају фирме за чије је финалне производе цена ограничена, а материјал за производњу набављају на слободном тржишту које није ограничено, закључио је Станић.